Propuštena prilika da se stane na kraj krivolovu: na italijanske krivolovce primenjena mera opurtuniteta

Trojica italijanskih državljana koji su početkom septembra uhvaćeni u nezakonitom lovu na prepelice u selima na teritoriji opštine Blace, priznali su delo i iskoristili meru opurtuniteta koja je primenjiva na krivičnim delima za koja preti kazna zatvora do 5 godina. Ovo zapravo znači da su platili novčanu kaznu nakon čega je kuršumlijsko Osnovno javno tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu.

Podsećamo, službenici Policijske stanice u Blacu su kod italijanskih državljana pronašli osam sveže ulovljenih prepelica, a potom je ustanovljeno da kod sebe nisu posedovali dokumentaciju neophodnu za izvođenje lova, kao ni dozvole za nošenje oružja. Prekršili su i Zakon o divljači i lovstvu, i to u delu koji obavezuje lovce da sitnu divljač love u grupama od najmanje 3, a najviše 20 osoba, uz prisustvo grupovođe, što ne mogu biti strani državljani.

Neposredno, pored obe lokacije gde su zatečeni italijanski državljani, blački policajci pronašli su po jednu elektronsku vabilicu. Uređaji su bili okačeni na drveće, zaštićeni u metalnim kutijama i za drveće zavezani lancima i katancima. Nezakonit lov uz pomoć sredstava za masovno uništavanje divljači, što jesu elektronske vabilice, predstavlja krivično delo za koje je propisana kazna zatvora u trajanju do tri godine.

“Ono što je prepoznato kao jedan od glavnih problema u vezi sa za nezakonitim lovom uz pomoć sredstava za masovno uništavanje divljači je izostanak generalne prevencije. U retkim slučajevima gde lica budu zatečena u nezakonitom lovu i privedena, još su ređi slučajevi koji dobijaju sudski epilog i adekvatne kazne. U većini slučajeva dolazi do odlaganja krivičnog gonjenja uz primenu načela oportuniteta. Ovime se iz godine u godinu šalje signal da je nezakonit lov i masovno uništavanje divljači zanemarljiv zločin i da učinioci mogu da prođu sa blagim ili nikakvim kaznama, odnosno da su nedodirljivi i iznad zakona”, rekao je Davor Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Imajući ovaj problem u vidu, zbog česte zloupotrebe od strane učinioca, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zamolilo je pre početka sezone krivolova sva Osnovna javna tužilaštva u Srbiji da u slučajevima u kojima je moguće dokazati krivicu, sa oprezom pribegavaju načelu odlaganja krivičnog gonjenja (oportuniteta), već da streme da primenom svih zakonom raspoloživih sredstava stanu u zaštitu biodiverziteta, životne sredine, kao i nacionalne i međunarodne legislative i prijavljene slučajeve dovedu do sudskog epiloga. Osnovno javno tužilaštvo u Kuršumliji, oglušilo se o ove preporuke.

Ako se uzme u obzir da usluge omogućavanja krivolova u Srbiji za strane državljane koštaju po osobi od 900 evra, pa naviše, može se zaključiti da dokle god je plaćanje oportuniteta jeftinije od turističke ponude organizovanja krivolova, apsolutno je isplativo baviti se ovim kriminalnim radnjama. Iluzorno je verovati da su lovci iz Italije doneli lance, katance, kutije i vabilice, pa ih postavljali po blačkim atarima. Primenom načela oportuniteta u odnosu na italijanske državljane, lokalni organizatori nezakonitog lova ne samo da su ostali nekažnjeni, već će im i naredne godine biti omogućeno da ista krivična dela ponove i da nastave da nuđenjem usluga istrebljivanja ptica selica.

“Ovime je onemogućeno da se sprovede temeljna istraga i da svi akteri budu adekvatno kažnjeni. Drugim rečima, narušava se osnovni cilj Zakona o krivičnom postupku –  da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje propisuje krivični zakon, na osnovu zakonito i pravično sprovedenog postupka. Nemamo razloga da verujemo da će italijanski državljani platiti oportunitet od sopstvenog novca, već je izvesno da će im organizatori krivolova pokriti ove troškove. Drugim rečima, za organizatore nezakonitog lova, ovo predstavlja manji i predviđeni poslovni gubitak, dok za biodiverzitet i vladavinu prava u Srbiji, ovo predstavlja nenadoknadivu štetu i još jedan u nizu poraza”, dodaje Marković.

Više o ovom slučaju krivolova: