Da nam rodi berićet: čiste ptice u tradiciji Slovena

vreme čitanja: 12 minuta
autorka: Jelena Guduraš
tekst je objavljen u 22. broju magazina Detlić

…………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………………….

Čudesni život ptica od vajkada je bio predmet interesovanja čoveka. Taj nedokučivi deo svakodnevice iznedrio je mnoga verovanja i obrede, a ljudi su se trudili da nađu odgovore na pitanja o njihovom tajanstvenom ponašanju i da deo te magije prenesu u sopstveni život. Pesma im je raznovrsna, božanstvena ali i zastrašujuća, a njihovo odsustvo u zimskim mesecima i sposobnost leta (osvojeno nebo) možda su i najviše zanimali naše pretke, koji su im zbog toga pridavali čudesna svojstva.

U tradicijskoj kulturi slovenskih naroda ptice imaju moć predskazanja, da donesu dobre i loše vesti, da naslute zlo, promenu godišnjih doba ili vreme pogodno za žetvu. Delovi njihovih tela koristili su se u obrednoj magiji i narodnoj medicini. One su predstavljale dušu, a česte su i kao junaci u zagonetkama, basnama, pesmama i drugim žanrovima narodne književnosti, posebno u onomatopejskim tekstovima koji verbalno oponašaju ptičje oglašavanje. Zbog sezonske promene mesta boravka ptice su usko povezane s kalendarskim ciklusom kome je podređena čovekova privredna delatnost. Tako su, uz druge prirodne pojave, oblikovale i narodni kalendar, često se javljajući u prolećnim i letnjim obredima.

Ptice se u narodnoj tradiciji dele na čiste i nečiste, što je u odnosu na predstave o drugim životinjama u tradiciji jasnije izraženo, potom na muške i ženske, a po vertikalnoj podeli su gore i zauzimaju gornje sfere, pa su u kulturama indoevropskih naroda uglavnom na vrhu drveta sveta. Simboličko značenje određuje mesto gde se određene ptice sreću, vreme njihovog pojavljivanja, način ishrane i izgled, odnosno boja.

Čiste ptice, svetle i dobre, one su koje čoveku svojim prisustvom, gradnjom gnezda i drugim radnjama čine sreću, donose mu blagostanje i plodnost. To su npr. golub, lasta, ševa, krstokljun, roda, labud, delimično drozd i galeb, a mnoge ptice povremeno nose obeležja i čistih i nečistih.

U nečiste ptice spadaju uglavnom one kojima se pripisuju htonske osobine (u dosluhu su s podzemljem), grabljivice i štetočine, sve ptice iz porodice vrana, kobac, jastreb i noćne grabljivice, zatim vrabac, pupavac, gnjurac, patka i šljuka (nije precizirana vrsta). Ovaj tekst predstaviće nekoliko čistih divljih ptica i verovanja o njima u tradicionalnoj kulturi slovenskih naroda.

Roda (štrk, bela roda, lelek)

Veoma poštovana, božja ptica, koja čisti okruženje od gamadi (gmizavaca, glodara i ostale nečisti). Mnoge legende raznih slovenskih naroda govore kako je roda postala od čoveka, pa joj zato često i daju ljudska imena, za njene noge kažu da su kao ljudske, da ima dušu i razume ljudski jezik. Prema jednoj legendi roda je nastala od čoveka koji je odbio da posluša Boga i baci džak sa nečisti (zmijama, žabama i sl.). Vreću je odrešio, a Bog ga je za kaznu pretvorio u rodu. Tada su rodi od stida pocrvenele noge i kljun (Poljska). U Makedoniji i Bugarskoj veruju da rode zimi odleću u prekomorsku zemlju, kupaju se u čudesnom jezeru i pretvaraju u ljude.

Roda se nakon seobe vraća u isti dom svake godine, pa tako ona predstavlja simbol odanosti čoveka kući i porodici. Budući da se vraća u proleće kada buja vegetacija a domaće životinje najčešće dobijaju potomstvo, roda je simbol rađanja, pa je s tim u vezi i verovanje da decu donosi roda (ali i zbog falusoidne simbolike kljuna i učešća lica maskiranih u rodu u nekim obredima za plodnost kod Zapadnih Slovena). Zbog svog dugog i oštrog kljuna koji zariva u vodu dok lovi, roda izražava muški princip. U narodnoj magiji koriste se grančice iz rodinog gnezda, jaja, pa čak i izmet, najčešće u svrhu vraćanja muža porodici ili da bi bio veran ženi. U vodi u kojoj je potopljena noga ili rodina kost žene se kupaju kako bi magijski povratile mesečni ciklus, a prolivanjem vode kroz rodin kljun u splačine kravama se vraćalo mleko.

Rodino pero isteruje buve iz kuće. Prvo viđenje rode u proleće ima razna tumačenja: ako se vidi u letu, predskazuje zdravlje, berićet, brak, ako stoji – bolove u nogama, smrt, sušu. Par roda najavljuje udaju, ženidbu ili porođaj. Vreme kad rode dolaze i odlaze najavljuje kakva će godina biti. Ljudi im se obraćaju i traže od njih dobru letinu, dok deca veruju da će im rode doneti novčanik s novcem ili brata i sestru. Gnezdo rode na kući štiti je od nesreće (groma, požara, grada, čini i duhova). Za rasturanje gnezda i ubijanje roda počinioca čeka teška kazna. Postoji i zabrana jedenja roda.

Sličan odnos kao prema rodi u narodu imaju i prema ždralu, koji se takođe poštuje kao sveta ptica. Ubiti ždrala je greh, par ždralova predskazuje brak, a tumačenje leta jata ždralova govori kakva će godina biti – rastureno, haotično jato je loš predznak, dok let u formaciji najavljuje dobru, rodnu godinu. Postoji niz formula koje se izgovaraju da bi ždralovi u rasutom letu oformili niz, kao što je u uže, ždrale (Bosna i Hercegovina). U ovome se ogleda direktna veza ždrala s agrarnom plodnošću.  

Lasta (lastavica, seoska lasta)

Kao i roda, veoma poštovana. Ova čista i sveta ptica ne sme se ubiti, a njeno gnezdo ne sme se rušiti. Dodeljena joj je ženska i bračna simbolika i smatra se žalosnom pticom i kućnim prijateljem. Lasta je ptica koju Bog voli, a njen cvrkut doživljava se kao molitva. Posle potopa ona je spasila čoveka od krvoločne zmije koja joj je odgrizla rep, pa je od tada račvast. Lasta je prema legendi spasila i Sunce od zmije koja ga je proždirala, stavivši ga pod krilo.

U različitim legendama slovenskih naroda lasta je nastala od devojke koja je molila Boga da je izbavi od neke nesreće, uglavnom neželjene ili propale udaje. Zbog mesta na kom svija gnezdo, na kući ili u štali, kao i roda ima ulogu zaštitnika doma i stoke, obezbeđujući sreću i blagostanje. Rušenje lastinog gnezda donosi veliku nesreću, najčešće bolest (osipi, kraste, pege, slepilo) i smrt, počinilac može ostati i bez kuće, krave će mu izgubiti mleko, ili se devojka iz kuće neće udati.

Kad se pojavi prva lasta u proleće obavljaju se različite ritualno-magijske radnje poput bacanja zemlje na leju, da raste mirođija, a prva lasta ne sme da se vidi praznog stomaka da se ne oboli od groznice ili nešto ne izgubi. Ako dođu rano u proleće i zima će rano doći, a ako lete nisko očekuje se ružno vreme. Veruje se da laste zimu provode u vodi, u rekama i jezerima, ili da se kriju u mulju. Rasprostranjene su različite magijske radnje kojima se pomoću lasta podstiče učenje, napredak i okretnost kod dece, zbog verovanja da su laste izuzetno učene (u Hrvatskoj kažu da laste govore latinski). Lasta može da nađe i raskovnik, mitsku biljku koja otvara sve brave.

Golub (golub pećinar, divlji golub, goluban)

Takođe sveta, božja ptica, simbol dobra i krotkosti, ovaploćenje duše. Sveti Duh je u obliku goluba sišao na zemlju na Hristovo krštenje. Golub donosi sreću kući na kojoj svije gnezdo i štiti je od groma i požara, zmija i veštica. Greh je ubiti goluba, pa u slučaju da se ova zabrana prekrši, kuća može ostati pusta ili u tom domaćinstvu crkava stoka.

Golub može da predskaže kišu i smrt, a jedenje njegovog srca leči srčane bolesnike. Sušeni golub jede se o Božiću, da bi ukućani bili laki i veseli poput njega. Ljubavno-bračna simbolika golubova prikazana je u mnogim našim verovanjima, obredima, svatovskim i ljubavnim pesmama gde često golub i golubica predstavljaju mladu i mladoženju. U nekim pesmama muško dete je predstavljeno kao golub, a žensko kao grlica.

Ševa (kukuljača, čevrljuga, švrljuga)

Simbol proleća, uživa veliko poštovanje i zabranjeno ju je jesti. Ona povezuje božje i protivbožje načelo. Njena pesma se kod različitih slovenskih naroda interpretira kao obraćanje Bogu ili svecima, a karakteristično poletanje u visine tumači se kao da se satima moli ili odlazi na ispovest kod samog Boga. Ševu je i stvorio sam Bog kad je uvis bacio grudvicu zemlje. Ipak, ona ga ponekad i kudi, izaziva da se takmiči i bori s njom.

Ona može da prizove kišu, a narod joj se moli da donese toplo leto, ralicu, žito, zdravlje. Njena pesma najavljuje početak setve. Veruje se da zimu provodi u mišjoj rupi, ispod kamena, pod zemljom na njivi. U narodu nema razlike između poljske i ćubaste ševe, već se veruje da je to jedna ptica i da joj ćuba izraste u trećoj godini (Poljska).

Slavuj (bulbul, slavić, slavulj)

Kao i prethodno opisane ptice, slavuj je sveta ptica i greh ju je ubiti. Zbog njegove prelepe pesme Bog ga naročito voli. Ukrajinci veruju da je sakrio Hrista pod krilom dok je bežao od mučitelja. Slavuj ima mušku, bračnu i erotsku simboliku i često se spominje u svatovskim i drugim narodnim pesmama koje pevaju o udvaranju mladih stasalih za udaju i ženidbu. U kraljičkim pesmama momka koji se sprema za ženidbu nazivaju slavujem.

Smatra se da nije dobro da počne da peva pre nego što šuma olista, kako godina ne bi bila nerodna. Kraj proleća nastupa onda kad slavuj prestane da peva (a počinje kad dođu laste), obično u vreme kad se žanju žitarice, oko Petrovdana (čim se ječam podigao, slavuj se zadavio ‒ najeo se i prestao da peva).

Orao

Iako nije sasvim čista ptica, neka verovanja o njemu predstavljaju ga kao zaštitnika, te su mu svojstvene ambivalentne osobine: božja ptica, ali i nečista grabljivica. Na primer, verovalo se da orao vodi gradonosne oblake, ali isto tako da ih može i rasturiti, odnosno da štiti od grada ako se gnezdi u ataru sela. U prvom slučaju najverovatnije se radi o demonu preobraćenom u orla.

U Bosni i Hercegovini, na jugu Srbije, u Bugarskoj i Makedoniji, verovalo se da je greh ubiti orla, posebno krstaša (verovalo se i da veštica jedino ne može da se pretvori u krstaša i goluba). Orao može da ostvari vezu između gornjeg i donjeg sveta, može da izleči bolesnika, pomaže junacima. Orlove kandže štite od uroka, pa se deci prišivaju posrebrene kandže na kapu, a lekovito može biti i jaje orla.

Bela pliska (bogomoljica, bela pastirica, maširep)

Takođe nije u potpunosti čista ptica, ali ona boga moli da rodi berićet. Svi nazivi za ovu pticu motivisani su njenim načinom života i ponašanjem (mrdanjem repa). Za nju se veruje da je pod zaštitom Majke Božje jer je vadila trnje iz glave raspetog Hrista. Ona u toplije krajeve odlazi tako što se zavuče pod krilo rode ili ždrala. Njene kosti u Crnoj Gori devojke koriste u ljubavnoj magiji kada ne mogu da se udaju.

Među svete i čiste ptice ubraja se i krstokljun, za kog se verovalo da je izvadio ekser iz tela raspetog Hrista, pa mu je Bog darovao da telo ne može da mu se raspadne nakon smrti. Kos i drozd takođe su čiste ptice. Poljaci veruju da se u gnezdu kosa nalazi kamen koji donosi sreću onome ko ga nosi. Ukrajinci veruju da drozd leti uzima obličje modrovrane, a njegova pesma najavljuje proleće.

Divlja guska bliska je rodi i ždralu i veže ih mnogo istih verovanja, ona najavljuje zimu svojim letom, a kakva će zima biti vidi se iz bajanja u kojima se koristi guščja grudna kost. Neke karakteristike labuda približavaju rodi, ali neke i patki. Labud spada u poštovane ptice, svete, pa nije dobro da se ubija, čak ni da se vidi mrtav. Pripisuju mu se ljudske osobine poput monogamije i vernosti, a u pesmama je često izražena ženska simbolika labuda.

Soko u tradiciji nema naročito čisto ili nečisto obeležje, i predstavnik je muške simbolike, oličenje brzine i svetlosti. U narodnim pesmama često je mladoženja prikazan kao soko. Soko može da predstavlja i dušu umrlog, a ako se javi u snu može da predskaže brak ili rođenje muškog deteta.

Dalje nabrajanje svih ptica koje imaju pozitivna obeležja ili povremeno čine dobro čoveku zahtevalo bi mnogo više prostora. Ptice su u životu tradicionalnog čoveka izuzetno zastupljene i gotovo da nema dela narodne književnosti gde se ne spominje makar jedna, a njihova simbolika i danas ima jasna značenja. Sve to pokazuje da su u tradicionalnoj kulturi slovenskih naroda čiste ptice više od simbola — one su sastavni deo svakodnevice, glasnici dobra, zaštitnici doma i odraz čovekove težnje ka skladu s prirodom i božanskim poretkom.

Literatura

Agapkina, A. T., D. Ajdačić i A. A. Plotnikova (red.). 2003. Kodovi slovenskih kultura, broj 8, godina 8: 1–169.
Aksić, Nina V. 2015. Ptice zloslutnice u slovenskim verovanjima. Beograd: Glasnik etnografskog instituta SANU LXIII (1): 193–211.
Gura, Aleksandar. 2005. Simbolika životinja u slovenskoj narodnoj tradiciji. Beograd: BRIMO, LOGOS, „Globosino“ – ALEKSANDRIJA.
Jokić, Jasmina. 2012. Kraljičke pesme: ritual i poezija. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost.
Ornitološki rečnik. 2016. D. Miloradov, V. Pavković, S. Puzović, J. Rašajski. Novi Sad: Matica srpska.
Radenković, Ljubinko. 1996. Simbolika sveta u narodnoj magiji južnih Slovena. Beograd: Balkanološki institut SANU.
Sikimić, Biljana. 1999. Ptica „bogomoljica“. Naš jezik XXXIII/1–2. Beograd: Institut za srpski jezik SANU: 76–89.
Slovenska mitologija. Enciklopedijski rečnik. 2001. Svetlana M. Tolstoj i Ljubinko Radenković (red.). Beograd: ZEPTER BOOK WORLD.
Srpski mitološki rečnik, drugo dopunjeno izdanje. 1998. Š. Kulišić, P. Ž. Petrović i N. Pantelić. Beograd: Etnografski institut SANU, Interprint.