Vreme je da zaustavimo trovanje divljih životinja

Moramo zaustaviti nelegalno trovanje divljih životinja koje osim životinja ugrožava i ljude i prirodu.

Novi animirani video u proizvodnji Fondacije za zaštitu lešinara (VCF) u okviru BalkanDetox LIFE projekta pokazuje ozbiljan problem nelegalnog trovanja divljih životinja na Balkanu i kako projekat nastoji da se suprotstavi ovoj opasnosti.

Trovanje je čest problem:

Iako je to ozbiljan zločin protiv životne sredine koji je kažnjiv zakonom, planirano korišćenje otrovnih mamaca u prirodi je široko rasprostranjeno na Balkanu. Glavni razlog iza ove prakse je napadanje divljih, nepripitomljenih ili domaćih predatora kako bi čovek rešio probleme koje ima s divljim životinjama. Da bi to uradili, u većini slučajeva, stočari, farmeri i lovci koriste pesticide i druge toksične supstance za pravljenje otrovnih zamki i ubijanje predatora koji mogu naneti štetu stadu ili lovačkom plenu. Međutim, ovo nije rešenje. To je izuzetno opasan i nehuman način ubijanja životinja koji može imati velike posledice po životnu sredinu, biodiverzitet, čak i po zdravlje ljudi.

Pretnja je po životinje i ljude:

Žrtve trovanja nisu uvek prvobitne mete. Ova praksa ne razlikuje vrste, što znači da bilo ko ko stupi u kontakt sa opasnim supstancama može biti ugrožen. Lista žrtvi je duga, a uključuje divlje životinje, kućne ljubimce, stoku i ljude. Trovanje životinja može povećati kontaminaciju i uništavanje životne sredine i zagaditi zemlju i vode od kojih živimo. Kada su izloženi pesticidima ili otrovanim životinjama i mamcima, ljudi i deca koji o tome nisu obavešteni mogli bi razviti ozbiljne zdravstvene probleme ili čak, u najgorem slučaju, umreti.

Imamo problem zaštite:

Nelegalno trovanje divljih životinja predstavlja jedno od gorućih problema zaštite životne sredine zbog užasnih posledica za populaciju brojnih ugroženih vrsta kao što su ptice grabljivice ili lešinari. Kako su one primorane da se hrane leševima, one često umiru od trovanja tako što ili pojedu mamac ili otrovane leševe. Naime, kako se navodi u Studiji o trovanju lešinara iz 2022. godine, između 2000. i 2020. godine potvrđeno je 465 smrti lešinara uzrokovanih trovanjem. Međutim, cifra je sigurno mnogo veća. Procenjuje se da oko 115 lešinara na Balkanu umre svake godine od posledica trovanja, uzimajući u obzir da je tek manje od 20% incidenata sa trovanjem otkriveno i dokumentovano. Konstantno trovanje životinja na Balkanu je doprinelo izumiranju lokalnih i regionalnih vrsta i nemogućnosti povratka određenih iščezlih vrsta.

Borba sa najvećom pretnjom za lešinare:

Lešinari imaju bitnu ulogu u funkcionisanju ekosistema i ne možemo dozvoliti da ih izgubimo. Projekat BalkanDetox LIFE nastoji da spreči trovanje kao najveću pretnju po lešinare i da pomogne da se zaštiti budućnost ovih bitnih ptica u sedam balkanskih zemalja. Projekat pokušava da unapredi postupanje nakon incidenata sa trovanjem i da značajno smanji smrtnost lešinara i drugih vrsta koja je izazvana trovanjem. BalkanDetox LIFE tim takođe podiže svest kod ljudi i učvršćuje državne aparate preko Wildlife Crime Academy i drugih inicijativa. Na taj način se obezbeđuje istinsko i kontinuirano učešće nadležnih institucija u rešavanju ovog problema i njegovo obeležavanje kao nedopustiva praksa u očima javnosti na Balkanu.

Ostanite informisani o razvoju projekata prateći BalkanDetox LIFE na Fejsbuku I Instagramu.

BalkanDetox LIFE projekat

Logo

Description automatically generated

BalkanDetox LIFE projekat za cilj ima osnaživanje nacionalnih kapaciteta za borbu protiv trovanja divljih životinja i podizanje svesti o problem u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Republici Severnoj Makedoniji i Srbiji. To je projekat koji će trajati pet godina sa budžetom od 1.8 miliona evra koji je dobijen iz LIFE programa Evropske unije, a kofinansiran od strVCF (Fondacije za zaštitu lešinara), MAVA fondacije, Euronatur fondacije, Whitley fondacije za zaštitu prirode, kao i Fondacije za zaštitu životne sredine I energetsku efikasnost za akcije na lokalnom nivou. 

Projektni partneri su VCF, kao organizacija koordinator projekta, zatim Albansko ornitološko društvo, Organizacija BIOM, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije – DZPPS, Fondacija za divlju floru i faunu, Helensko ornitološko društvo, Makedonsko ekološko društvo, Ornitološko Društvo „NAŠE Ptice“ i Zaštita i očuvanje životne sredine u Albaniji. Projekat je baziran na najboljoj španskoj praksi i iskustvu, a računa na podršku Regionalne Vlade Andaluzije i Ministarstva za ekološku tranziciju i demografski izazov.


Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije © Sva prava zadržana - 2020