Vlažne livade i njive niškog sela Bubanj
vreme čitanja: 5 minuta
tekst: Slobodan Marković
fotografije: Slobodan Marković i Marko Stoičkov
tekst je objavljen u 19. broju magazina Detlić 2022. godine
Na teritoriji niške gradske opštine Palilula nalazi se Bubanj. Malo selo, skriveno između Gornjeg i Donjeg Međurova i Piksijeve Pasi Poljane, uobičajno prigradsko selo. Ipak, Bubanj će zauvek ostati ucrtan na ornitološkoj mapi Srbije kao mesto na kojem je prvi put uočena i snimljena nova vrsta za našu faunu.
Livade i njive u okolini Bubnja nalaze se u blagoj depresiji između spomen-parka Bubanj i Južne Morave, pa su tako pod jakim uticajem podzemnih voda i gotovo svake godine manje ili više poplavljene. Na malom delu lokaliteta trska s vodom zadržava se cele godine, dok ostali deo atara meštani koriste za voćnjake i sadnju pšenice i deteline.
Od januara do aprila 2021. padavine kiše i snega obilovale su na jugu Srbije, što je dovelo do zadržavanja vode na površini. Voda je na lokalitetu kod sela Bubanj prelazila i pola metra dubine. Ovakav privremeni vodeni ekosistem pogodovao je mnogim vrstama ptica da se nakratko odmore na svojoj seobi, okrepe i nastave put. Tokom četiri meseca na ovom lokalitetu zabeležio sam 93 vrste ptica. Osim mene, lokalitet su obilazili mnogi drugi zaljubljenici u ptice, pa je broj zabeleženih vrsta nesumnjivo veći.
Obilaske ovog lokaliteta u 2021. počeo sam tokom Zimskog popisa ptica vodenih staništa (IWC). U tom trenutku delovao je poprilično pusto, bez ptica, kao i svake godine, međutim, dalo se primetiti da je količina vode veća nego inače, samo što je bila potpuno zaleđena. Tek pokoja siva i bela čaplja (Ardea cinerea, Ardea alba) traže svoj plen koračajući po zaleđenim njivama, dok se iz vazduha poljska eja (Circus cyaneus) i vetruška (Falco tinnunculus) svojski trude da pronađu obrok. Tokom februara gotovo da nisam obilazio lokalitet zbog velike hladnoće i obilnih padavina.
Početak marta doneo je malo lepše vreme i tada počinju da se pojavljuju uzbudljiva iznenađenja za nas ornitologe. Prvi obilazak tokom marta obeležilo je prisustvo dve male šljuke (Lymnocryptes minimus) u društvu nekoliko barskih šljuka (Gallinago gallinago), dok se u daljini čuo barski petlovan (Rallus aquaticus). Poljske jarebice (Perdix perdix) bile su već u parovima i mogle su se videti u poljima. Najbrojnija ptica bio je vivak (Vanellus vanellus) – 110 jedinki letelo je svuda okolo i svojim „alarmom“ upozoravalo druge ptice na lokalitetu da ih neko posmatra. Do kraja marta nekoliko puta je zabeležena crna roda (Ciconia nigra), dok su bele rode (Ciconia ciconia) počele polako da zauzimaju svoja gnezda. Od plovki, gluvare (Anas platyrhynchos) su bile najdominantnije, a u njihovim jatima mogao se uočiti i koji grogotovac (Spatula querquedula), šarena utva (Tadorna tadorna), plovka kašikara (Spatula clypeata) i šiljkan (Anas acuta).
Veliko jato sprudnika ubojica (Calidris pugnax) od oko 250 jedinki na ovim livadama bilo je prisutno i tokom aprila. Kraj marta doneo je lepo iznenađenje – u malo dubljoj travi uočena je velika carska šljuka (Numenius arquata) u društvu dve muljače (Limosa limosa), obe vrste viđane su i tokom aprila. Spomenuo bih i da je moj prijatelj Marko Stoičkov, sa kojim sam često obilazio ovaj lokalitet, imao sreće da na Bubnju posmatra ritsku sovu (Asio flammeus). Markovo često posećivanje dvadesetak aktivnih gnezda belih roda u okolini sela Bubanj izgleda je prizvalo belu rodu da prinovu donese i u njegov dom!
Aprila meseca počele su prolećne temperature, voda na livadama i njivama blago je opadala, a dvadesetak parova vivaka zauzelo je teritorije i uveliko su bili na leglima. Diverzitet ptica rastao je kako je seoba odmicala. Taj 9. april dugo ću pamtiti kao savršen dan za svakog ljubitelja ptica.
U kasno poslepodne došao sam na lokalitet i započeo beleženje sa par eja močvarica (Circus aeruginosus) i crnom lunjom (Milvus migrans) koje su niskim letovima stalno podizale mešano jato plovki (gluvara, zviždara /Mareca penelope/, kašikara, krdža /Anas crecca/). U plićim delovima vode primetio sam nekoliko krivokljunih sprudnika (Tringa nebularia), sprudnika pijukavca (Tringa ochropus), desetak vlastelica (Himantopus himantopus) i sprudnika ubojica. Sa žbunja i niskog rastinja čuli su se češljugari (Carduelis carduelis), livadske i planinske trepteljke (Anthus pratensis, Anthus spinoletta), pokoja beloguza (Oenanthe oenanthe) i crnoglava grmuša (Sylvia atricapilla), dok su se sa trske nadjačavali veliki trstenjak (Acrocephalus arundinaceus) i obični cvrčić (Locustella luscinioides).
Negde pred kraj terenskog transekta pojavila se ptica koju sam do tad viđao samo na slikama u priručnicima, stepski vivak (Vanellus gregarius). To je jedna od najređih ptica na svetu, a ovaj koga sam posmatrao bio je u društvu nekoliko običnih vivaka i bezbrižno se odmarao na livadi. Par poziva i poruka bilo je dovoljno da potvrdim da je ovo prvo beleženje u Srbiji! Stepski vivak ostao je na lokalitetu dve sedmice, dok su tokom jedne posete uočene čak dve jedinke. U povratku sa terena euforiju je produbio ražanj (Plegadis falcinellus), koji je u blatu lovio insekte.
Do kraja meseca temperatura je rasla svakog dana, količina vode na livadama je drastično opadala, ali retkih vrsta bilo je sve više. Pojavilo se nekoliko malih carskih šljuka (Numenius phaeopus), prepelica (Coturnix coturnix), žalara slepića (Charadrius dubius), sivih vetruški (Falco vespertinus), crnih sprudnika (Tringa erythropus), lastavičara (Falco subbuteo), čak i jedna šljuka livadarka (Gallinago media).
Skromno je reći da je ovo izuzetno bitan lokalitet za ptice tokom njihove seobe. Mozaično stanište vlažnih livada, obradivih površina i voćnjaka s niskim rastinjem čini jedinstveno stanište na jugu Srbije. Nažalost, to isto stanište prepoznaju i lovci kao odlično mesto za dresuru lovačkih pasa. Skoro svakog dana viđani su automobili iz kojih su psi puštani na livade na kojima su tražili i isterivali (čitajte: proterivali) ptice. Tih dana veliki broj vivaka imao je legla s jajima i mladuncima. Mnoge jedinke ptica na ovim livadama, umesto zasluženog predaha na seobi, maltretirali su lovački psi.
***
Od 2025. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica u okviru međunarodnog projekta PROZHUM obavlja intenzivno proučavanje biodiverziteta vlažnih livada u selu Bubanj i okolini kako bi bio dokumentovan njihov ekološki značaj i predložena formalna zaštita koja je do sada bila nemoguća zbog ograničenih podataka o biodiverzitetu.
