Uticaj pirothenike – jedni slave, drugi stradaju

vreme čitanja: 5 minuta

Upotreba pirotehnike, naročito vatrometa, postala je uobičajena širom sveta prilikom proslava i festivala, uključujući doček Nove godine, nacionalne praznike i druge javne događaje. Dok ljudi doživljavaju vatromet kao spektakularan i uzbudljiv, zaboravljamo divlje ptice, domaće životinje i kućni ljubimci doživljavaju intenzivan strah i stres zbog naglih i jakih zvukova, bljeskova svetla i vibracija koje vatromet stvara.

Strah od jakih zvukova duboko je ukorenjen u evoluciji životinja jer im izbegavanje opasnosti povećava šanse za preživljavanje. Međutim, vatromet predstavlja iznenadnu i neizbežnu pretnju, od koje mnoge životinje ne mogu da se zaštite. Divlje ptice reaguju panikom, masovno poleću i često se sudaraju sa zgradama, vozilima ili prirodnim preprekama. Migratorne vrste ptica suočavaju se sa dodatnim rizicima jer vatrometi mogu poremetiti njihove migratorne rute i dovesti do propuštanja ključnih mesta za odmor i ishranu, što ugrožava njihov opstanak.

Dokazani slučajevi stradanja ptica

• Bibi, Arkanzas, SAD (2011): oko 4.000–5.000 crvenokrilih kosova (Agelaius phoeniceus) i srodnih vrsta stradalo je nakon novogodišnjeg vatrometa. Ptice su u panici poletele i sudarale se međusobno i sa objektima, što je izazvalo povrede nastale tupim udarcem.
• Rim, Italija (2021): stotine čvoraka (Sturnus vulgaris) uginulo je neposredno posle vatrometa na ulicama u blizini železničke stanice. Stručnjaci veruju da je uzrok panika izazvana glasnim eksplozijama, što je dovelo do sudara, srčanog udara i iznenadne smrti.
• Koprivštica, Bugarska (2024/2025): oko 600 ptica uglavnom severnih zeba (Fringilla montifringilla) uginulo je nakon vatrometa u blizini noćilišta.

Slični incidenti zabeleženi su u više evropskih gradova i u SAD, što ukazuje na sistemski rizik za populacije ptica u urbanim i stambenim zonama.

Uzimajući u obzir sve navedeno i sagledavajući realnu situaciju na terenu, pored sitnijih ptica pevačica koje se tokom zimskih meseci okupljaju u manja ili veća jata, kao i ptica vodenih staništa poput gusaka i pataka, posebno su ugrožene i krupne grabljivice – među kojima je i orao belorepan (Haliaeetus albicilla), najveća ptica grabljivica naših prostora.

Gotovo svakog badnjeg jutra u šumama širom zemlje čuju se snažne eksplozije usled intenzivne upotrebe pirotehničkih sredstava. Procene pokazuju da se na jednom lokalitetu tokom samo jednog jutra može upotrebiti i nekoliko stotina eksplozivnih naprava. Kako je orao belorepan izuzetno osetljiv na uznemiravanje, a period gnežđenja počinje već u januaru i februaru, upotrebu pirotehnike trebalo bi strogo izbegavati na područjima na kojima su poznata gnezda ove vrste.

Nije redak slučaj da ptice usled učestalog uznemiravanja napuste svoja gnezda i više se nikada ne vrate na teritoriju. Pored pirotehnike, često se koriste i zvučnici sa kojih trešti glasna muzika, neretko i ispod samog gnezda belorepana. Posledica toga je da se na područjima na kojima je ranije bilo poznato više aktivnih gnezda ove impozantne ptice, danas nalazi samo jedno, a ponegde čak nijedno.

Imajući u vidu da orao belorepan spada u strogo zaštićene vrste, na njega se primenjuju odredbe člana 74. Zakona o zaštiti prirode, kojim je zabranjeno:

• hvatati, držati i/ili ubijati strogo zaštićene divlje vrste životinja u svim fazama biološkog ciklusa, oštećivati ili uništavati njihove razvojne oblike, jaja, gnezda i legla, kao i područja njihovog razmnožavanja, odmaranja i staništa;
• znatno uznemiravati ove vrste, naročito tokom perioda razmnožavanja, podizanja mladih, migracije i hibernacije.

Stoga su aktivnosti poput detonacija pirotehnike ili glasne muzike u neposrednoj blizini gnezda jasno obuhvaćene zakonskom zabranom, jer mogu značajno uznemiravati i ugrožavati život i opstanak ovih strogo zaštićenih ptica.

Uticaj na kućne ljubimce i domaće životinje

Mnogi kućni ljubimci, posebno psi i mačke, doživljavaju vatromet kao ekstremno stresno iskustvo. Studije pokazuju da oko 40 do 50% pasa pokazuje znakove straha tokom upotrebe vatrometa, što se manifestuje kroz drhtanje, skrivanje, prekomerno slinjenje ili panično bežanje. U ekstremnim slučajevima životinje mogu pokušati da pobegnu, izlažući se riziku od povrede. Domaće životinje takođe reaguju nepredvidljivo, što može dovesti do povreda ili smanjenja proizvodnje hrane, kao što je pad mlečnosti kod krava.

Konji su takođe posebno osetljivi na glasne zvuke. Njihov prirodni instinkt straha može dovesti do paničnih reakcija, što je rezultiralo tragičnim smrtima životinja. Na primer, u Kanadi, 2022. godine, konj u Novoj Škotskoj stradao je usled panike izazvane vatrometom. Strah konja može predstavljati i opasnost po ljude koji pokušavaju da ih smire ili zadrže, kao i po prolaznike u blizini.

Ekološki i toksični efekti

Pirotehnika zagađuje životnu sredinu kroz oslobađanje hemikalija i teških metala, uključujući olovo, bakar, barijum, stroncijum, kao i razne oksidante i stabilizatore. Ove supstance se talože u zemljištu, vodi i vazduhu. Sitne čestice PM2.5 izazvane vatrometom mogu ozbiljno narušiti kvalitet vazduha i uticati na ljudsko zdravlje, dok pehlorati i mikroplastika kontaminiraju zemljište i vodene ekosisteme, ugrožavajući biljke, ribe i druge životinje.

Toksični efekti uključuju i zagađenje vazduha gasovima poput ugljen-monoksida, ugljen-dioksida i azotnih oksida. Na primer, tokom proslave Dana nezavisnosti u SAD, koncentracija CO u Minneapolisu povećala se za 32%, CO2 za 17%, NO je naglo porastao. Takvi gasovi utiču na klimu, kvalitet vazduha, vidljivost i temperature.

Zakonska regulativa u Srbiji

U Republici Srbiji upotreba pirotehničkih sredstava (petardi, vatrometa i sl.) regulisana je Zakon o javnom redu i miru („Službeni glasnik RS“, br. 6/2016 i 24/2018), član 17. Prema tom zakonu, onaj ko paljenjem pirotehničkih sredstava narušava javni red i mir ili ugrožava bezbednost građana može biti kažnjen novčanom kaznom u rasponu od 50.000 do 100.000 dinara, ili društveno‑korisnim radom od 40 do 120 časova.

Prodaja pirotehnike je zabranjena maloletnima, a upotreba zabranjena u javnim ili rizičnim prostorima (zdravstvene ustanove, škole, domovi, stambene zgrade, mesta sa većim brojem ljudi).

Zakon prepoznaje da pirotehnika nije igračka i da neadekvatna upotreba može dovesti do povreda, požara, uznemiravanja ljudi i životinja – što dodatno opravdava zakonsku zabranu ili strogu regulaciju.