U kom grmu leži ptica?

Žbun u dvorištu je važna komponenta efektnog uređenja pejzaža, ali to nije njegova jedina vrednost. U žbunastoj vegetaciji odvija se život za mnoge insekte i ptice. 

Kako žbunje pomaže pticama?

Određene vrste biljaka lako zadovoljavaju potrebe ptica i obezbeđuju im:

Hranu: odabirom žbunja sa plodovima i semenkama koje ptice mogu jesti, imaćete u dvorištu prirodne hranilice. 

Vodu: veći listovi žbuna skupiće malu količinu vode koju različite ptice mogu piti, a neke će se trljanjem o vlažne listiće brzo okupati. 

Sklonište: gusto žbunje pruža odlično utočište sa ptice iz dvorišta, posebno trnovito, koje može obditi predatore. Osim od nji, ptice će se leti skrivati u krošnji i od sunca. Zimzeleni žbun poslužiće mnogim pticama poput vrabaca kao zaklon od hladnoće.

Gnezdilište: mnoge ptice se gnezde u žbunju, posebno gustim, sigurnim zasadima koje pružaju dobro sklonište i zaštitu od okolnih predatora. 

Koji žbun odabrati?

Birajte sorte biljaka koje su poreklom iz vašeg regiona. Trebaće im manje nege, biće prilagođenije lokalnoj klimi, i ptice će ih lakše prepoznati.

Obratite pažnju na tip tla u vašem dvorištu i nivo sunčeve svetlosti. Koristite raznovrsno žbunje koje će narasti do različitih veličina, grupišite ih zajedno, kako biste obezbedili veću pokrivenost za ptice iz vašeg dvorišta.  

Vrste koje će ptice rado prihvatiti su:

Vatreni grm (Pyracantha coccinea) – zimzeleni žbun sa narandžasto-crvenim plodovima koji ostaju na granama i zimi. Otporan je i na mraz i na sušu i lako se orezuje. Razgranat je, bodljikav i vrapci ga obožavaju! 

Orlovi nokti (Lonicera japonica) – medonosna, dekorativna, listopadna povijuša.

Cveta od maja do avgusta, i tada će vaše dvorište ili terasu ispuniti predivan mirs beličastih cvetova. Pogoduju joj i senovita mesta.

Šimšir (Buxus sempervirens) – zimzeleno niže drvo ili žbun koji se najčešće koristi za žive ograde, ali i pojedinačno jer se orezivanjem mogu dobiti fantastični oblici. Dobro podnosi različite vremenske i gradske uslove.

Lovor višnja (Prunus laurocerasus) – gusto razgranat zimzeleni žbun, belih cvetova i grozdastih cvasti. Brzo raste i dobro podnosi senku i orezivanje. Najzastupljenija je u jugoistočnoj Srbiji.

Kalina (Ligustrum vulgare) – listopadni žbun cenjen u hortikulturi, podesan za žive ograde. Otporan je prašinu, dim i otrovne gasove. Od maja do jula krase ga bele cvasti, a od septembra okrugle crne sjajne bobice koje dugo ostaju na granama.

Ruj (Cotinus coggygria) – listopadni žbun izuzetne dekorativnosti, posebno u jesen kada lišće dobija purpurnu boju. Cvetovi su u terminalnim metlicama, zeleno beli. Nakon cvetanja, drške sterilnih cvetova, kojih ima najviše, izdužuju se i pokrivaju ljubičastocrvenim dlačicama, pa ceo žbun dobija baršunast izgled.

Prilikom sadnje obratite pažnju na maksimalnu visinu rasta i predviđenu širinu odabranog žbuna, kako biste osigurali dovoljno prostora za razvoj. Pratite uputstva za sadnju i negu svake biljke, a zbog ptica orezivanje maksimalno smanjite. Žbun je prirodno manji od stabala pune veličine, i idealan je izbor za mala dvorišta ili za popunjavanje prostora na kojima bi drvo bilo preveliko. Raste brže od drveća i ima niže zahteve za održavanje. Žbunje pozitivno utiče i na ekološki status neposredne okoline, jer se najveća količina uobičajenih gradskih zagađujućih materija nalazi u sloju vazduha blizu površine zemlje.

Sadnjom žbunja ćete svoj pejzaž učiniti prijatnijim za oko, ali i za ptice koje će uživati u vašem dvorištu, a vi ćete uživati posmatrajući ih.