U Evropi nestalo 600 miliona jedinki ptica

• Novi podaci ukazuju na to da je izgubljeno oko 600 miliona jedinki divljih ptica u Evropskoj uniji od 1980. godine
• Značajan udeo u ovim gubicima ima i ogroman pad u brojnosti čestih ili „običnih“ vrsta ptica
• Najveće opadanje populacije zabeleženo je kod vrapca pokućara, sa 247 miliona jedinki manje, zatim žute pliske sa 97 miliona, čvorka sa 75 miliona i poljske ševe sa 75 miliona nestalih jedinki

Nova studija o pticama gnezdaricama u Evropskoj uniji pokazuje da je jedna od šest jedinki ptica nestala u poslednjih 40 godina. Ukupno, izgubili smo oko 600 miliona jedinki ptica gnezdarica Evrope od 1980. godine do danas.

Naučnici koji čine međunarodni tim saradnika iz Britanskog kraljevskog društva za zaštitu ptica (RSPB), BirdLife International i Češkog ornitološkog društva analizirali su podatke za 378 od 455 vrsta ptica koje se gnezde u zemljama Evropske unije.

Autori procenjuju ukupni pad populacija između 1980. i 2017. na između 17 i 19%, što predstavlja gubitak koj iznosi između 560 i 620 miliona jedinki ptica. U realnosti, u istom periodu je izgubljeno čak 900 miliona jedinki, međutim, ovaj podatak je umanjen za povećanje populacija određenih vrsta, koje iznosi oko 340 miliona jedinki. Veliki pad brojnosti malog broja vrsta ptica koje nazivamo „čestim“ ili „običnim“ vrstama čini važan udeo ovog procenta.

Studija je sastavljena na osnovu podataka iz Evropskog popisa običnih ptica, kao i podataka redovnih izveštaja država članica u skladu sa Direktivom o pticama EU.

Nekada sveprisutni vrabac pokućar, najteže je pogođen, pri čemu je izgubljeno 50% populacije od 1980. godine, ukupno 247 miliona ptica. Populacije još jedne vrste vrabaca, poljskog vrabca, izgubile su oko 30 miliona jedinki. Obe vrste pogođene su promenama u politikama koje se tiču poljoprivrede, međutim, broj vrabaca pokućara je opao i u urbanim sredinama. Nisu potpuno jasni razlozi opadanja urbanih populacija, ali neki od njih bi mogli biti nedostatak hrane, širenje bolesti kod ptica i zagađenje vazduha.

Ako se osvrnemo na staništa, primetno je da su najveći gubici zabeleženi kod ptica poljoprivrednih predela i ptica travnih staništa. Opšte je poznato da su promene u poljoprivrednoj praksi i upravljanju, uslovljene političkim odlukama, odgovorne za nagli pad brojnosti divljih životinja. Grupe ptica selica poput brezovog zviška i žute pliske su takođe zabeležile veliki pad brojnosti, kao i šljukarice poput vivka i planinskog zujavca.

Veliki deo ovog pada dogodio se u Evropi 1980-ih i 1990-ih godina, dok je stopa opadanja povoljnija u prethodnoj deceniji. Rezultati pokazuju da zakoni Evropske unije, odnosno Direktiva o pticama i Direktiva o staništima, koji pružaju pravnu zaštitu prioritetnim vrstama i staništima EU, imaju pozitivan uticaj na brojnost populacija ptica, kao i na očuvanje staništa.

Dobar primer se može videti u porastu populacija sedam vrsta ptica grabljivica, koje se sa smanjenjem upotrebe pesticida, povećanim stepenom zaštite, akcijama na smanjenju ubijanja i odvijanjem projekata aktivne zaštite, polako oporavljaju. Nema sumnje da bi bez uvođenja ovih direktiva, stopa opadanja mnogih vrsta bila daleko veća.

Međutim, ova studija podržava prethodna istraživanja koja pokazuju značajan nedavni gubitak biodiverziteta. Opadanje brojnosti „običnih“ ptica pokazuje da je i dalje neophodan dalji rad na zaštiti vrsta šireg obima. Hitno je potrebno sačuvati ptice povezane sa poljoprivredom, kao i ptice selice na njihovim migratornim putevima.

Važno je da je gubitak „uobičajenih“ vrsta zabrinjavajući jer ukazuje na oštećene ekosisteme i njihove funkcije, a potencijalno i pružanju usluga ekosistema od kojih čovečanstvo zavisi. Brojnost i dominantna prisutnost „uobičajenih“ vrsta znači da promene u njihovim populacijama mogu imati velike posledice na zdravlje naših ekosistema.

Fiona Burns, naučna saradnica RSPB i glavna autorka studije, rekla je: „Sledeće godine će se sastati potpisnice Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti kako bi se razgovaralo o budućnosti globalnog biodiverziteta i stvorio okvir koji poziva na povećanje napora za očuvanje prirode, kao i usmerenost ka sprečavanju izumiranja i obnavljanju vrsta. Naša studija je poziv na buđenje za veoma realnu pretnju od izumiranja i „Tihog proleća“, i mi u potpunosti podržavamo kreiranje snažnog dogovora koji bi očuvanje stavljao ispred i u središte svih globalnih planova“.

„Potrebna nam je akcija čitavog društva da bismo se zajedno uhvatili u koštac sa krizom prirode i klime. To znači povećanje obima i ambicije poljoprivrednih reformi, zaštite vrsta, održivog šumarstva i ribarstva i brzo širenje mreže zaštićenih područja“.

Anna Staneva, privremena šefica sektora zaštite iz BirdLife Europe izjavila je: „Ovaj izveštaj glasno i jasno pokazuje da priroda pali alarm za uzbunu. Iako je zaštita ptica koje su već retke ili ugrožene rezultirala nekim uspešnim oporavcima, čini se da to nije dovoljno za održavanje populacija vrsta koje smatramo brojnim“.

„Obične ptice postaju sve ređe, uglavnom zato što ljudi uništavaju staništa od kojih zavise. Priroda je iskorenjena sa naših poljoprivrednih površina, mora i gradova. Vlade širom Evrope moraju da uspostave pravno obavezujuće ciljeve za obnovu prirode, inače će posledice biti teške, uključujući i našu sopstvenu vrstu“.

Alena Klvanova, menadžer projekta PECBMS i šef međunarodnog odeljenja za praćenje i istraživanje civilnog društva, istakla je: „Ova studija naglašava važnost dugoročnih programa zasnovanih na građanskoj nauci koji se decenijama sprovode širom celog kontinenta. Dobijanje tako velike količine podataka od neprocenjive vrednosti bilo je moguće samo zahvaljujući neprestanim naporima koordinatora nacionalnih monitoringa i hiljadama terenaca-dobrovoljaca, koji broje ptice svake sezone parenja na standardizovan način u skoro trideset evropskih zemalja“.

„Rezultati bi mogli da pomognu javnosti, kao i nadležnim političarima, da shvate da „obične“ ptice možda neće biti uobičajene zauvek ako ne preduzmemo adekvatne mere za njihovo očuvanje“, dodala je ona.