Nezakonita upotreba otrovnih supstanci u životnoj sredini namenjenih  „nepoželjnim“ životinjama nanosi nesagledivu štetu biodiverzitetu i ugrožava javno zdravlje. Ovi zločini prema prirodi i dalje ostaju nekažnjeni što potvrđuje i nedavna Studija o trovanju balkanskih lešinara 2022 izrađena u okviru projekta BalkanDetox LIFE, koji finansira LIFE program Evropske unije.

Zakonom zabranjena upotreba otrovnih mamaca nije samo problem zaštite prirode

Između 2000. i 2020. godine, u periodu koji pokriva studija, zabeleženo je 1.046 slučajeva trovanja i sumnji na trovanje divljih životinja širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije. Pretpostavlja se da je glavni motiv trovanja sukob sa grabljivicama poput vukova, lisica, šakala i medveda, zbog potencijalne štete koju mogu prouzrokovati stočarstvu, poljoprivrednoj proizvodnji i na divljači u lovištima.

„Ova praksa nije rešenje kojim se otklanja sukob između ljudi i divljih životinja. Reč je o neselektivnoj metodi ubijanja životinja koja takođe dovodi u opasnost ugrožene vrste i građane nesvesne ovog problema, uključujući i decu“, kaže Uroš Pantović, koordinator projekta BalkanDetox LIFE.

Karbamati, posebno karbofuran, otkriveni su u skoro svakom drugom slučaju trovanja. Karbofuran je zabranjeni pesticid koji se smatra opasnim po zdravlje ljudi jer je samo 0,5 miligrama dovoljno da ubije 21 osobu.

Problem trovanja dovodi populacije lešinara i drugih zaštićenih vrsta do izumiranja

Ptice „čistači“ obično najviše stradaju usled nezakonitog trovanja divljih životinja, među stradalim životinjama je najviše lešinara, koji su zabeleženi kao žrtve u svakom četvrtom incidentu. Ukupno 465 lešinara je stradalo na Balkanskom poluostrvu između 2000. i 2020. godine, uključujući 47 belih kanja, 17 crnih strvinara i jednog  bradana. U regionu najgore je pretrpela populacija beloglavih supova, sa 400 jedinki koje su stradale u 233 odvojena slučaja trovanja ili sumnji na trovanje. Odmah zatim slede mišar sa 392 jedinke u 190 odvojenih slučajeva i lisica 389 jedinki u 141 odvojenom slučaju.

„Procenjuje se da godišnje, širom Balkana, bude potencijalno otrovano do smrti 115 lešinara, uzimajući u obzir da bude otkriveno i dokumentovano otprilike manje od 20% slučajeva trovanja“, kaže Jovan Andevski, programski menadžer Vulture Conservation Foundation.

Ovakvi gubici su veliki danak populacijama lešinara u regionu i doveli su do regionalnog i lokalnog iščezavanja određenih vrsta. Trovanje divljih životinja je i dalje najveća pretnja za lešinare na Balkanskom poluostrvu i smanjuje šanse za njihov oporavak. Ovaj faktor se mora uzeti u obzir prilikom planiranja bilo kakvih inicijativa za očuvanje lešinara, posebno inicijativa za reintrodukciju i repopulaciju.

Hitno zaustaviti trovanja divljih životinja na Balkanu

Niska svest, nedovoljno angažovanje nadležnih državnih institucija, nejasno zakonodavstvo i nadležnosti, kao i nedostatak resursa i kapaciteta kada je u pitanju bavljenje slučajevima trovanja predstavljaju glavne izazove u efikasnoj borbi protiv ovog problema na Balkanu.

Borba protiv nezakonitog trovanja divljih životinja zahteva multidisciplinarni pristup i zajedničke napore više zainteresovanih strana. Projekat BalkanDetox LIFE radi na podizanju svesti o ozbiljnosti ove prakse kako bi je označila kao društveno neprihvatljivu pojavu u očima javnosti. Projekat dalje nastoji da uključi relevantne institucije i izgradi kapacitete kroz „Wildlife Crime Academy“ i druge mogućnosti za obuku kako bi se poboljšala istraga slučajeva trovanja. Takođe će olakšati razvoj operativnih protokola za postupanje u slučajevima trovanja divljih životinja na osnovu dobrih primera iz drugih zemalja. Pored toga, projekat će poboljšati komunikaciju i razmenu informacija između nadležnih institucija i pravosudnog sistema kako bi se ubrzali sudski procesi u slučajevima trovanja divljih životinja.

OVDE PREUZMITE STUDIJU