Treba li da bude rudnik zlata na Rogozni kod Novog Pazara?

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je stručno udruženje građana koja postoji duže od 30 godina, a koje obavlja poslove iz oblasti zaštite i proučavanja ptica i prirode na teritoriji Republike Srbije. Organizacija rukovodi monitoringom i definisanjem Međunarodno značajnih područja za ptice (Important Bird Areas – IBAs) koja predstavljaju mrežu područja važnih za dugoročnu održivost prirodnih populacija divljih vrsta ptica i drugih oblika biološke raznolikosti, uključujući i njihova staništa.

Predloženi projekat rudarskih istraživanja i otvaranja rudnika zlata istočno od Novog Pazara na prostoru grebena planine Rogozne nalazi se između četiri već uspostavljena IBA – Međunarodno značajna područja za ptice (Slika 1 i 2), dok se severna polovina masiva planine nalazi u okviru Ekološke mreže Republike Srbije (Slika 3). Na tom području istočno od Novog Pazara nalaze se 4 istražne površine sa odobrenim geološkim istraživanjima za 3 različite kompanije prema sajtu Ministarstva rudarstva i energetike (Slika 4), kao i već funkcionalni, mali rudnik olova i cinka „Crnac“ (3). Zapravo, u neposrednoj okolini Novog Pazara nalazi se 9 površina na kojima su odobrena geološka istraživanja (Slika 5), tako da je grad praktično opkoljen iz svih pravaca izuzev sa zapada (za sada). To nije održivo rudarstvo već odnos združenog izrabljivanja prema svim prirodnim resursima opštine.

Pored pomenutih istražnih površina na širem području Rogozne sa obe strane Administrativne linije nalazi se 30-ak malih, razuđenih sela bez industrijskih postrojenja i drugih izvora zagađenja. Iako je još u srednjem veku bilo rudarenja niskog intenziteta na ovoj planini, radi se o velikom području sa očuvanim ekosistemom, čistim potocima i nezagađenom zemljištu.

Nažalost, na severnom delu Rogozne su intenzivna geološka istraživanja nastavljena 2004. godine, a od tada do danas učinjena je značajna šteta na šumama i zemljištu u atarima sela Bare, Smilov Laz, Kašalj, Lopužnje, Žarevi, Brđani i Crnac (Slika 6). Uz pomoć Google Earth satelitskih snimaka primetili smo u periodu od 2009. do 2023. godine tragove masovnog probijanja novih puteva i krčenje šuma za nove bušotine u okolini sela Bare, Brđani, Kašalj i Smilov Laz (Slike 7-17).

Prilikom obilaska atara u okolini sela Bare početkom jula 2024. zabeležili smo različita uništavanja prirode: krčenja šume i probijanja novih puteva, fragmentacije šume, zgažene strogo zaštićene jelenake (Lucanus cervus), pregrađivanje potoka, provlačenja gumenih drenažnih cevi duž puteva i stvaranja bazena sa isplakom koje se lako mogu izliti u slučaju jačih padavina u potoke nizvodno (Slike 18-30). Pritom, lokalno stanovništvo tokom svih prethodnih godina nije obaveštavano o ovim aktivnostima, nije bilo obaveštavanja o potencijalnim opasnostima po životnu sredinu, niti su pozvani da se izjasne po ovom pitanju što bi sve trebalo da bude slučaj s obzirom na to da je Republika Srbija potpisnik Arhuske konvencije. Zbog čega je to tako?

Da ovi radovi nisu ni transparentni niti potpuno legalni utvrđeno je u avgustu 2024. godine kada je pokret “Za zdrav Novi Pazar” objavio rešenje JVP “Srbijavode” gde je navedeno da ova nadležna kompanija nije izdala nijedna zakonski neophodna Vodna akta za korišćenje voda na planini Rogozni za geološka istraživanja (Slika 31). Dakle, sva uzurpacija potoka na Rogozni koja se dešavala kako ove tako i prethodnih godina je bila nezakonita. Da li neko nadgleda ove po životnu sredinu opasne radnje ili je investitorima, pošto dobiju istražne dozvole, prepušteno da rade što im je volja?

Na lokaciji gde je prilikom posete DZPPS tima u julu 2024. godine radila bušotina kompanije iz Bugarske pronađeno je napušteno gnezdo surog orla (Aquila chrysaetos) koje je bilo aktivno početkom te godine što se zaključuje na osnovu grana sa lišćem (Slika 32). Gnezdo se nalazilo na ogromnoj bukvi u potoku svega 100-150m vazdušne linije od tada aktivne bušotine i po višesatnim posmatranjima tada bilo napušteno. Postavlja se pitanje ko odlučuje gde će se nalaziti bušotine i kako se ovakvi invazivni, bučni radovi mogu sprovoditi u vreme gnežđenja brojnih strogo zaštićenih vrsta ptica, a posebno u neposrednoj blizini gnezda surih orlova? Na osnovu kojih parametara nadležni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine i Zavoda za zaštitu prirode izdaju uslove i dozvole za otvaranje bušotina čak i na lokacijama gde se gnezde suri orlovi? Ili se ove dozvole izdaju bez poznavanja terena i sagledavanja šta sve može biti ugroženo, izgubljeno prilikom izvođenja radova? Nadgleda li neko ove aktivnosti ili sve odlučuju radnici i uprave kompanija koje izvode radove?  

Potencijalne dugotrajne opasnosti od geoloških istraživanja i otvaranja eksploatacionih polja odavno su poznate (24). Dodatan problem predstavlja činjenica da se u Srbiji u velikoj meri ne poštuju zakoni koji se tiču rudarstva i zaštite životne sredine (npr. 10, 11, 12, 13, 14, 15, 20, 21, 22, 25), već se otvaranja rudnika u javnosti najčešće i pre svega predstavljaju kao bezopasni i profitabilni projekti (npr. 9, 26, 28, 38, 39). Kasnije, kada se po otvaranju rudnika počnu pojavljivati problemi sa havarijama, zagađenjem, stradanjem rudara, finansijskim malverzacijama, tada odgovornost nadležnih nestaje, a problemi bivaju zataškivani (11, 34, 35, 36, 37). Međutim, kao i drugde u svetu, građani regiona imaju pravo na svoj stav o ovakvim opasnim projektima bez obzira na isplativost istih (npr. 6, 7, 16, 17, 18, 19). Pravo lokalnog stanovništva na pravovremene informacije u vezi sa životnom sredinom potvrđuje Arhuska konvencija čija potpisnica je i Republika Srbija, no u praksi to kod nas loše funkcioniše (16, 17, 19).

Na osnovu nalaza sa terena i činjenice da se ova istraživanja na Rogozni sprovode već preko 10 godina, izvesno je da je do određenog zagađenja zemljišta i potoka već došlo masovnim istražnim radnjama (Slika 6). Već ima primera u Srbiji da su podzemne vode i vodoizvorišta bivala zagađena geološkim istraživanjima (npr. 12, 13, 22), dok je usled klimatskih promena zaštita voda jedan od prioriteta na nacionalnom i međunarodnom nivou (29, 30, 31, 32, 33, 40). Do sada javnosti nisu predstavljeni bilo kakvi detalji u vezi sa istraživanjima i eksploatacijom izuzev stvaranja pritiska u javnosti o značaju i važnosti da do eksploatacije na kraju i dođe. Ipak, za građane Novog Pazara koji već imaju ozbiljne probleme sa zagađenjem vazduha i voda (npr. 27, 41, 42) veći prioritet bi trebalo da budu rešavanje postojećih, a ne povećavanje potencijalnih zagađenja usled višestrukih geoloških istraživanja i otvaranja novih rudnika na gotovo svim planinama oko grada.

Bogastvo biodiverziteta Rogozne

Početkom jula 2024. godine istraživači iz DZPPS obilazili su područje predviđeno za otvaranje rudnika koje je do sada ornitološki bila veoma slabo istraživano. Obiđena je veća površina sa obe strane regionalnog puta Novi Pazar – Banjska, kao i lokalnog puta Pazarska banja – Vučja Lokva koji je obilažen i u junu 2022. godine. Jedina ranija istraživanja bila su u maju 2016. godine na području sela Rajetiće i Trnava. Prema svim dosadašnjima istraživanjima prikupljeni su podaci za 103 vrste ptica od kojih je čak 91 gnezdarica ove planine. Među njima 38 vrsta nalazi se na spisku Direktive o pticama (22 vrste na Aneksu I, 16 na Aneksu II i Aneksu III), a 96 vrsta zaštićene su prema Bernskoj konvenciji (80 vrsta sa Aneksa II i 18 vrsta sa Aneksa III). Takođe, 87 vrsta su strogo zaštićene, 16 zaštićene prema nacionalnom zakonodavstvu, dok se 12 nalaze u Crvenoj knjizi ptica Srbije. Broj vrsta je sasvim sigurno znatno veći, kako gnezdarica, tako i prolaznica, zimovalica, što ćemo utvrđivati istraživanjima u narednom periodu. U nastavku možete pogledati listu vrsta sa statusima zaštite.

Planina Rogozna u svakom smislu predstavlja biodiverzitetski slabo istraženo, ali i tako veoma značajno područje. Na istočnim padinama u blizini Kosovske Mitrovice opisana je srpska lala (Tulipa serbica) kojoj je to jedino poznato stanište na svetu (43), ali nije nemoguće da je ima i na drugim delovima Rogozne. Beskičmenjaci su tokom poslednjih 5 godine u više navrata istraživani od strane Udruženja za održivi razvoj i očuvanje prirodnih staništa Srbije „HabiProt“ što je dovelo do značajnih pronalazak na nacionalnom nivou. Tako je ukupno pronađeno 69 vrsta dnevnih leptira od kojih su 6 strogo zaštićene u Srbiji. Značajno je istaći one retke i malobrojne vrste poput Boloria euphrosyne, Euphydryas aurinia, Kretania sephirus, Melanagria larissa, Pieris ergane, Polyommatus ripartii, Pyrgus carthami, Pyrgus serratulae.

Pored dnevnih leptira na području predviđenom za geološka istraživanja i eksploataciju zabeležene su i druge vrlo retke i zanimljive vrste insekata: Bombylius cinerascens (Diptera), Anthaxia salicis (Coleoptera), Anthrenus signatus (Coleoptera), Halyzia sedecimguttata (Coleoptera), Parexochomus nigromaculatus (Coleoptera), Broughtonia arnoldi (Orthoptera), Poecilimon fussi (Orthoptera), Bryocoris pteridis (Hemiptera), Dysaphis foeniculus (Hemiptera), Eupteryx signatipennis (Hemiptera), Omphalonotus quadriguttatus (Hemiptera), Zopherisca tendinosa (Hemiptera), Theresimima ampellophaga (Lepidoptera), i druge.

Prema prikupljenim podacima otvaranje novog rudnika značajno bi ugrozilo populacije više međunarodno i nacionalno značajnih vrsta ptica, a već su geološka istraživanja ugrozila jedini poznati par surih orlova (Aquila chrysaetos) na planini. Trenutno na ovom prostoru traje proces zarastanja pašnjaka i obradivih površina u žbunje, odnosno suštinski u šumu. Među pomenutim značajnim vrstama pre svega dominiraju vrste šumskih i otvorenih travnih staništa, dok ptice vodenih staništa skoro potpuno nedostaju. Iz perspektive zaštite najznačajnija i najugroženija staništa su stare bukove šume, tresave i suve submediteranske livade.  

---

Saznajte više o Međunarodno značajnim područjima za ptice:

• IBA Mokra gora
• IBA Golija
• IBA Kopaonik
• IBA Pešter

---

Ovom prilikom izražavamo svoje protivljenje geološkim istraživanjima i uspostavljanju eksploatacije zlata na prostoru planine Rogozne. Predložena teritorija od preko 18.000 hektara, na koliko bi se prostirao rudnik, direktno bi ugrožavala značajan deo Ekološke mreže koji obuhvata planina Rogozna, ali i građane Novog Pazara, već ugrožene zagađenjem. Kao i dalje uglavnom nezagađena ova planina i dalje poseduje idealan potencijal za razvoj organske poljoprivrede, seoskog i eko-turizma koji dugoročno omogućavaju opstanak lokalnog stanovništva, očuvanje tradicionalnog načina života i biodiverziteta.

Ustav Republike Srbije i međunarodne konvencije garantuju pravo na zdravu životnu sredinu i očuvanu prirodu svim građanima, pa tako i lokalnom stanovništvu u opštini Novi Pazar. Održivi razvoj bez velikih zagađivača je i dalje moguć na Rogozni, ali je na primer nemoguć u opštinama Bor i Majdanpek zbog velikih rudarskih aktivnosti koje su izazvale regionalno zagađenje vazduha, zemljišta i vode. Pored navedenog, formiranje rudnika površinskih kopova i stvaranje akumulacija sa otpadnim vodama punim teških metala predstavljalo bi dugoročnu opasnost za vodosnabdevanje okolnih naselja u opštini Novi Pazar, ali i na Kosovu i Metohiji.

Podsećamo da je Predsednica Vlade Republike Srbije u novembru 2020. godine potpisala Deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan (Green Agenda for the Western Balkans) zajedno sa predstavnicima država iz regiona. Potpisivanjem Sofijske deklaracije o „Zelenoj agendi“ za Zapadni Balkan države regiona preuzele su obavezu sprovođenja mera u oblastima:

• dekarbonizacije (sprečavanja klimatskih promena, održive energije i mobilnosti);
• cirkularne ekonomije;
• sprečavanja zagađenja vazduha, vode i zemljišta;
• održive poljoprivrede, proizvodnje hrane i razvoja ruralnih područja;
• zaštite biodiverziteta i restauracije ekosistema.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije očekuje trezvenu reakciju institucija i akademske javnosti koja je u obavezi da brani javno dobro, zdravstvenu bezbednost i pravo na zdravu životnu sredinu jer su ta dobra značajnija od profita privatnih kompanija i kratkoročne budžetske dobiti.

Izvori:

1. http://www.natura2000.gov.rs/en/ecological-network-of-the-republic-of-serbia/
2. https://gis.mre.gov.rs/smartPortal/Srbija
3. https://www.politika.rs/sr/clanak/616585/Rudnik-Crepulja-i-Rogozna
4. https://daljine.rs/ubijanje-homolja-cijanid-za-zlato/
5. https://balkangreenenergynews.com/rs/homoljskom-kraju-preti-devastacija-cijanidom-sa-rudnikom-zlata-potaj-cuka/
6. https://www.youtube.com/watch?v=KELhEyG6Ngw – Žagubica protest
7. https://borskenarodne.com/i-zagubica-na-nogama-ako-otvorite-rudnik-zlata-procicete-kao-grad-bor/
8. https://pticesrbije.rs/treba-li-da-bude-rudnik-zlata-na-istraznom-prostoru-potaj-cuka-tisnica-kod-zagubice/
9. https://www.b92.net/biz/vesti/srbija/skoro-20-megatona-rude-zlata-dobijamo-jos-jedan-rudnik-kanadani-ce-kopati-sedam-godina-1932179
10. https://www.youtube.com/watch?v=LlpQAzh5g9A – Homolje i Mlava
11. https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/1606606/izlila-se-jalovina-iz-rudnika-stolice.html
12. https://www.researchgate.net/publication/269659387_The_effect_of_mine_facilities_on_pollution_the_surrounding_surface_waterways
13. https://www.mc.kcbor.net/mrtva-borska-reka/
14. https://insajder.net/prenosimo/zidin-ispumpava-vodu-iz-vodoizvorista-u-boru
15. https://www.energetskiportal.rs/reri-kompanija-zidjin-nastavlja-sa-nezakonitom-izgradnjom-u-boru/
16. https://www.reri.org.rs/da-li-srbija-primenjuje-arhusku-konvenciju/
17. https://www.osce.org/files/f/documents/c/6/98688.pdf – Arhus
18. https://www.telegraf.rs/vesti/2742443-gradjani-glasali-protiv-projekta-smrti-ovaj-grad-u-makedoniji-lezi-na-zlatu-a-nece-ga
19. https://autonomija.info/drzava-ogranicava-prava-gradjana-na-zastitu-zivotne-sredine/
20. https://balkangreenenergynews.com/rs/zijin-siri-rudnik-bakra-majdanpek-bez-celovite-ekoloske-studije/
21. https://www.ebranicevo.com/presusio-deo-krupajskog-vrela-sta-je-uzrok-?fbclid=IwAR04ouDz5FtDwMaWekLy2915fyk_9LoVSuPU7kfAcAc8lmjdvbfOBYvDDEo
22. https://direktno.rs/vesti/drustvo-i-ekonomija/423273/valjevska-sela-zagadjena-voda-euro-lithium-balkan.html
23. http://www.ipininstitut.com/pdf/ZAGADJ_I_ZAST_ZEM_I_PODVOD_WEB.pdf – knjiga
24. https://kerchtt.ru/bs/geoekologicheskie-problemy-razvedki-i-razrabotki-mestorozhdenii-poleznyh-iskopaemyh-ohrana-okruzhayushchei/
25. https://rs.n1info.com/vesti/birn-nakon-istrazivanja-rio-tinta-bor-iz-podzemnih-voda-osusio-detelinu/
26. https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/385131/Da-li-ce-biti-jos-rudnika-Zlato-kod-Novog-Pazara-vredi-oko-11-milijardi-evra.html?utm_campaign=ug.contentexchange.me&utm_medium=referral&utm_source=ug.contentexchange.me&utm_content=hQzicxf9NCg9Lu6gM&pv=2c9bb485-8efb-41d8-b620-d9ab0df56eaf
27. http://sandzakpress.net/tumori-medju-vodecim-uzrocima-smrtnosti-u-novom-pazaru/
28. https://www.nin.rs/ekonomija/vesti/53941/na-prodaju-najvece-nalaziste-zlata-u-evropi
29. https://www.masina.rs/stala-je-ibar-voda-susa-i-ljudski-nemar-su-zaustavili-veliku-reku/
30. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/klimatske-promene-uzimaju-danak-i-u-srbiji-jedna-reka-presusuje-na-precac-zbog-manjka/l4khnxs
31. https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3947916-dok-neke-reke-presusuju-neke-kljucaju-sta-se-ovo-desava-u-srbiji-sava-nikad-toplija
32. https://nova.rs/vesti/svet/reke-u-svetu-presusuju-zbog-ekstremnog-vremena-a-ovde-je-najdramaticnije/
33. https://www.kurir.rs/planeta/3988389/presusuju-evropske-reke
34. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/poginuo-rudar-u-rudniku-veliki-majdan/
35. https://www.nin.rs/drustvo/vesti/55479/poginuo-rudar-u-jami-rudnika-lece-kod-medvede
36. https://informer.rs/srbija/vesti/803480/drama-veliki-krivelj-ogromna-bujica-vode-rudnik-bor-rudari-majdanpek
37. https://n1info.rs/vesti/nema-odgovornih-za-stradanje-u-rudniku-soko-porodice-najavile-zalbu-i-nove-krivicne-prijave/
38. https://www.alo.rs/biz/novac/897278/za-ovu-srpsku-planinu-kazu-da-ima-plemenite-metale-za-pola-evrope-pokrecu-projekat-sa-22-srbina/vest?fbclid=IwY2xjawFH19BleHRuA2FlbQIxMQABHd_tAFHYvIqiz_WM3m–7CgqRSl_3N0yylFSUqcvsitj4QXA8yaeFU3Lrg_aem_WnmJS7FEcu6rIAAc5Sxipg
39. https://www.nin.rs/esg/vesti/41898/prvi-ekoloski-rudnik-u-regionu-cukaru-peki
40. https://www.unicef.org/serbia/en/impact-of-climate-change-on-water-availability-and-quality
41. https://freemedia.rs/novi-pazar-zagadjenja-vazduha-i-reka-utice-na-nase-zdravlje/
42. https://taktinfo.rs/2023/11/29/novi-pazar-i-ove-godine-ima-najzagadeniji-vazduh-u-srbiji/
43. https://www.herbmedit.org/bocconea/5-733.pdf

naslovna fotografija: Geograf208, Wikimedia Commons