Završen još jedan IWC – sve veći uticaj klimatskih promena na ptice

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizovalo je Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census – IWC) na kojem se radilo tokom većeg dela januara 2023. godine. Širom Srbije je preko 140 ornitologa, članova i volontera obišlo preko 1.000 monitoring lokaliteta na kojima su beležene vodene ptice, kao i stanje samih vodenih staništa. Uporedo, sredinom januara bio je organizovan i Sinhroni popis ptica grabljivica u Panonskoj niziji, a kod nas je ovo dodatno istraživanje sprovedeno samo u Bačkoj, Banatu i Sremu.

„Zahvaljujući razgranatoj mreži članova, volontera i saradnika, ali i onima koji su nam se priključili ove godine, obišli smo zaista veliki broj vodenih površina širom Srbije. Svakako da je najveći poduhvat bio obilazak celokupnog toka Dunava sa priobaljima, kao i simultana brojanja galebova, malih vranaca i gusaka kod Dubovca, Beograda i Novog Sada. Ove godine su nas pored natprosečno blage zime iznenadile i poplave, a visoki vodostaji na mnogim rekama su značajno otežali rad na terenu“, kaže Marko Šćiban iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. 

Terenci i volonteri DZPPS-a su pojedine lokalitete obilazili u saradnji sa upravljačima i čuvarima zaštićenih područja i drugim institucijama koje se bave vodama i zaštitom prirode. Ptice su popisivane sa brodova, iz automobila ili pešice, a brojene su patke, guske, labudovi, gnjurci, ronci, čaplje, galebovi i ostale ptice koje borave na vodama ili uz njih.

„Fokus je kao i prethodnih godina bio usmeren na zaštićena područja gde smo zajedno sa upravljačima rezervata i korisnicima voda radili na terenu. Tu se naročito izdvajaju JP „Rezervati Zrenjanina“, JP „Vojvodinašume“, Direkcija za vodne puteve „Plovput“, Pokret gorana Sremske Mitrovice, Društvo za zaštitu životne sredine „Okanj“, Turistička organizacija opštine Surdulica, Lovačko udruženje „Novi Bečej“, Ribolovački savez Vojvodine, JVP „Vode Vojvodine“ i drugi. Ovom prilikom želimo da se zahvalimo svima koji su i na najmanji način pomogli naše članove i volontere, dok je ove godine za rad na terenu obezbeđena i važna finansijska pomoć od strane fondacije “Tour du Valat iz Francuske“, dodaje Šćiban.

Ove sezone dve najbrojnije vrste su bile gluvara i obični galeb, dok su sve ostale bile znatno malobrojnije. Na zimovanju u Srbiji po prvi put je potvrđeno prisustvo čak četiri vrste inače striktnih selica – sprudnik migavac, žuta čaplja, mala sprutka i vlastelica. Od ostalih retkih vrsta zimovalica sa severa beleženi su još mali i veliki labudovi, patka ledenjarka, crni i baršunasti turpani, srednji ronci, crni orlovi, prevezi, ušati gnjurci, veliki crnoglavi galeb, crni galeb, ritske sove, a znatno učestaliji su bili nalazi selica koje izuzetno retko ostaju kod nas tokom zime, poput ražanjeva, mrkih sprudnika, malih belih čaplji, zlatnih vivaka, mrkih galebova, gakova, čaplji govedarki, velikih i malih carskih šljuka, polojki, crnih roda, sprudnika ubojica i drugih.

„Očite klimatske promene ovog januara bile su vidljivije nego ikad do sada, a prisutnost sve većeg broja vrsta i jedinki nekada striktnih selica na zimovanju kod nas to i potvrđuje.”

„Posebno je iznenadilo masovno prezimljavanje inače malobrojnih plovki čegrtuša i zviždara, a po prvi put je broj globalno ugroženih malih labudova premašio trocifrenu brojku – 101! Ipak, zabrinjavajuće je dalje opadanje brojnosti gluvare i liske, kao i veliko zagađenje i komunalni otpad svuda duž naših vodotokova. Nelegalno uzurpiranje priobalja jezera i reka, hemijsko zagađenje, preoravanje slatina i vlažnih livada veliki su problem kako za ptice, tako i ljude, jer predstavlja veoma negativan odnos prema vodi kao prirodnom resursu. Značajno se osetilo i odsustvo gusaka na našim terenima tokom januara, jer nam jednostavno zbog blage zime nisu došle na zimovanje. Očite klimatske promene ovog januara bile su vidljivije nego ikad do sada, a prisutnost sve većeg broja vrsta i jedinki nekada striktnih selica na zimovanju kod nas to i potvrđuje“, ističe Šćiban.

Saznanja do kojih se dolazi kroz ovo istraživanje koriste se za preduzimanje konkretnih koraka u zaštiti populacija divljih ptica, lovnih vrsta na međunarodnom nivou, a podiže se i svest o važnosti vodenih staništa za očuvanje biološke raznolikosti. Podaci koje ornitolozi u Srbiji prikupe na kraju se objedinjuju i šalju u svetsku bazu podataka koju vodi organizacija Wetlands International, te kasnije implementiraju u Bernsku, Bonsku, Ramsarsku i AEWA konvenciju. Podaci sa Panonskog popisa ptica grabljivica će biti tek nakadno objavljeni, a u narednom periodu nam predstoji prikupljanje i obrada podataka.