Šta je to građanska nauka?

Jednostavno rečeno, građanska nauka je naučno istraživanje sprovedeno od strane ljudi koji nisu profesionalni naučnici. Neka od najvećih naučnih otkrića ostvarili su ljudi koji nisu imali formalno naučno obrazovanje ili neophodnu finansijsku podršku. Na primer, planetu Uran otkrio je 1781. astronom-amater Vilhem Heršel, teleskopom koji je sam napravio, a inače je za život zarađivao kao muzičar. I sam Čarls Darvin, autor teorije evolucije, po obrazovanju je bio lekar.

Svako se može volonterski baviti naukom. Dobrovoljno učešće građana u nauci posebno je značajno u velikim projektima koji iziskuju prikupljanje podataka sa teritorije cele države ili čak iz celog sveta. U ovakvim situacijama doprinos građana od ključne je važnosti jer nema toliko naučnika da bi mogli sami da sprovedu čitav proces istraživanja.

Građani koji učestvuju u naučnim projektima ne moraju biti eksperti. Najčešće, njhovi zadaci su veoma jednostavni – fotografisati biljku ili posmatrati pticu u bašti. Ukoliko su zadaci zahtevniji, građani će u okviru određenog kursa dobiti tačna uputstva za svoj rad. Zatim će svoje zabeležene podatke proslediti naučnicima koji će ih prikupiti i obraditi.

Kako građanska nauka pomaže pticama?

Ptice žive u gotovo svim krajevima sveta i tokom migracijama, najčešće, prelaze ogromne razdaljine. Građanska nauka nam može pomoći da pratimo brojno stanje ptica i kako se ono menja na celoj planeti. Uz pomoć takvih informacija, možemo da odredimo ptičje vrste i staništa koja su ugrožena i na odgovarajući način reagujemo kako bismo ih zaštitili. Na primer, volonteri koji su brojali ptice u okviru Panevropskog monitoringa čestih vrsta ptica doprineli su otkriću da je u poslednjih četrdeset godina u Evropi nestalo oko 600 miliona jedinki divljih ptica, najvećim delom zbog intenzivne poljoprivedne proizvodnje. Istovremeno, građani širom sveta koriste NatureAlert aplikaciju za mobilne telefone kako bi prijavili lokalne probleme koji ugrožavaju područja značajna za ptice i celokupni biodiverzitet, čime podstiču reagovanje društava za zaštitu prirode.

Ptice takođe žive u udaljenim krajevima sveta koji su naučnicima teško dostupni pa lokalno stanovništvo može biti od velike pomoći. U prašumama Bornea, 2021. godine, dva prijatelja su skupljajući šumske plodove spazili nepoznatu pticu. Nakon što su fotografiju ptice poslali lokalnoj grupi posmatrača ptica, ispostavilo se da je u pitanju Black-browed Babbler, endemična vrsta Bornea za koju se verovalo da je izumrla jer je niko nije video 172 godine!

Takođe, projekti građanske nauke pomažu pticama jer podstiču ljude da vole i štite ptice i prirodu. Posmatranje ptica i učenje o njima povećava šanse da ljudi o njima brinu. Ovakvo uverenje postoji odavno: ornitolog Frenk Čapman pokrenuo je 1900. godine Božićno prebrojavanje ptica koje do danas sprovodi organizacija Odubon kako bi zamenio do tada tradicionalno takmičenje u lovu na ptice tokom kojeg je ubijano na hiljade jedinki. Na Kipru, gde je lov na ptice deo lokalne tradicije, naš partner BirdLife Kipar objavio je ključ za raspoznavanje ptica, knjigu za decu „Koja je ovo ptica?“ kako bi podržali novu generaciju ljubitelja prirode. Sa ciljem povećanja mogućnosti građana da učestvuju u projektima građanske nauke, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije osmislilo je aplikaciju za mobilne telefone „Ptice na dlanu“ pomoću koje se, u tri jednostavna koraka, mogu identifikovati vrste divljih ptica koje se nastanuju u Srbiji! Svaku vrstu ptice prate ilustracije, lična karta, kratak opis i zvuci oglašavanja. Aplikacija je besplatna i ovde je možete preuzeti.

Kako se pridružiti?

Postoji mnogo različitih projekata građanske nauke u kojima se može uzeti učešće. Zanimljiv način da se mladi pridruže jeste da na sajtu SpringAlive-a zabeleže kad god primete neku od ptica koje su u fokusu ovog programa: belu rodu, seosku lastu, crnu čiopu, običnu kukavicu, pčelaricu ili žalara blatarića. Ovo će nam pomoći da pratimo migracije ptica koje u talasima obilaze čitavu planetu.

Takođe, možete koristiti NaturaList aplikaciju za mobilne telefone kako biste beležili i čuvali podatke o posmatranim biološkim vrstama. Svaku unetu vrstu automatski prate geografske koordinate mesta na kojem je posmatrana. Ovako precizne baze podataka, kasnije mogu biti od koristi u projektima proučavanja i zaštite prirode.

Kontaktirajte partnere SpringAlive programa u svojoj zemlji kako biste saznali više o projektima građanske nauke koji se realizuju u vašoj okolini a ukoliko želite da učestvujete u projektima globalnog karaktera, preuzmite eBird aplikaciju za mobilne telefone u kojoj možete upisivati vrste ptica koje primetite gde god da se nalazite. Ukoliko najpre želite da se okušate u kratkotrajnijem prebrojavanju ptica, možete učestvovati u Svetskom danu ptica selica (World Migratory Bird Day/ Global Big Day), Svetskom vikendu ptica (Global Bird Weekend) ili Evropskom vikendu posmatranja ptica (EuroBirdwatch). Osim toga, ukoliko primetite bilo kakvu neobično prirodnu pojavu ili ugrožavanje prirode, uvek možete obavestiti lokalna društva za zaštitu prirode.

Kada učestvujete u projektima građanske nauke, pažljivo sledite dodeljena uputstva i trudite se da ne remetite zatečeno stanje u prirodi. Osim ukoliko projekat ne zahteva drugačije, pokušajte da date doprinos iz svoje lokalne sredine ili bar da koristite ekološki podesne oblike transporta kako biste smanjili emisiju štetnih gasova. Uvek proverite da li su informacije koje unosite tačne, na primer, konsultovanjem knjige – ključa za raspoznavanje ptica ili pitajte organizatore ukoliko imate ikakve nedoumice. Ovako će vaši podaci biti naučno precizni i korisni u koordinisanju akcija zaštite prirode tamo gde su one najpotrebnije.

---

Ovaj tekst deo je SpringAlive programa koji ima za cilj da inspiriše decu širom Evroazije i Afrike i edukuje ih o bogatstvu prirodnog sveta i migraciji ptica. SpringAlive program u 2022. je omogućen zahvaljujući svesrdnoj podršci HeilderbergCement kompanije.

Uporedo sa redovnim predavanjima, radionicama i akcijama, SpringAlive pokreće potpuno novi veb-sajt sa platformom na kojoj se mogu uređivati aktivnosti, prikupljati predavački materijal i pratiti vesti. Korisnici će takođe biti u mogućnosti da u interaktivnim mapama zabeleže kada opaze neku od sedam vrsta ptica koje su u fokusu SpringAlive programa čime će zabeležiti njihovu trenutnu poziciju tokom migracija kroz različite države. Iako upisivanje podataka i kreiranje zajedničke može biti zabavno, to nije jedini cilj ovog i sličnih projekata građanske nauke. Oni su pre svega važan deo naučnih istraživanja i uključivanja šire javnosti u svet nauke.

Ukoliko želite da učestvujete u projektima građanske nauke, pozivamo Vas da postanete član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i priključite se nekom od brojnih programa proučavanja i zaštite prirode i ptica.