Radionica “Učimo od prirode”

Video – Obuka za predavače


Predavački materijal potreban za realizovanje radionice možete preuzeti OVDE
Izveštaj sa radionice možete popuniti OVDE


Uputstvo za realizaciju radionice

Preporuka je da radionica traje 90 minuta (dva školska časa) 

Ukoliko ne postoji mogućnost, preporučuje se predavačima da radionicu prilagode trajanju od 45 minuta.

Radionica se satoji iz tri dela: 

  • Priroda koju vidimo (25 minuta)
  • Priroda koju čujemo (25 minuta)
  • Priroda koju osećamo (25 minuta)

Uvod – PREDSTAVLJANJE:

Tema radionice je PRIRODA koja nas okružuje.

Priroda je svuda oko nas. Grešimo kada mislimo da je priroda tamo negde u nekakvim rezervatima i zaštićenim područjima. Već kada izađemo iz svoje zgrade ili kuće zakoračili smo u prirodu i u tom trenutku treba uključiti sva čula.

Opažajmo i istražujmo gledajući, slušajući, osećajući mirisom i dodirom. Na taj način ćemo prirodu upoznati, zatim zavoleti, a iz te ljubavi će se razviti potreba da prirodu zaštitimo.

I deo – PRIRODA KOJU VIDIMO

Da bismo dobro istražili prirodu moramo oči držati širom otvorene i dobro gledati kako bismo uočili razne vrste biljaka i životinja, i njihove važne odlike.

Pitanje:

  • Ko bolje vidi? Žaba, čovek ili ptica?
    • Žablja perspektiva
    • Ljudska perspektiva
    • Ptičija perspektiva
  • Zašto ptice najbolje vide?
    • Vide bolje od čoveka
    • Ptice lete i mnogo bolje opažaju okruženje iz svoje ptičije perspektive

Šta je letenje?

  • Kretanje kroz vazduh korišćenjem krila.

Šta omogućava pticama da lete?

  • Krila
  • Perje
  • Otpor sredine/vazduha

Hajde da svi osetimo otpor vazduha. Mašite dlanovima kao da se hladite lepezom. Da li osećate vazduh koji vam golica šake? To je isti otpor vazduha koji omogućava i pticama da lete.

Zašto ptice lete?

  • Kad lete ptice lakše pronalaze hranu
  • Letenje im omogućava da brzo pobegnu i sklone se na bezbedno
  • Letenje im omogućava da lakše ljubav svog života i stvore potomstvo

 Da li samo ptice lete? Ko još leti?

  • Prvi organizmi koji su poleteli bili su insekti. Najveći broj insekata ima dva para krila, mada ima i onih sa jednim parom. Njihov let se zasniva na principu propelera (kao kod helikoptera) pri kome svaki insekat ima dva propelera koja su postavljena bočno.
  • Ptice su šampionske leteće mašine životinjskog sveta. Njihova tela su dizajnirana za to. Umesto teških vilica i zuba, imaju lagane kljunove, umesto krzna, imaju perje. One su lagane, svedenog, aerodinamičnog oblika što im olakšava kontrolu leta. Njihove kosti su šuplje što ih čini lakšim za let. Ženka polaganjem jaja smanjuje težinu za nošenje. Princip letenja ptica se potpuno razlikuje od insekata. Na ptičje krilo deluju sile na sličan način kao i na krilo aviona. 
  • Zadnja grupa koje je razvila sposobnost leta bili su slepi miševi koji su najmlađi letači na zemlji ali nikako najmanje iskusni. Oni su jedini pravi letači među sisarima, imaju tanku kožu razapetu između jako raširenih prstiju prednjih udova, zadnjih udova i repa.

Da li biljke lete?

Da, i biljke lete ali pasivno.

Sada ćemo naučiti razliku između aktivnog i pasivnog letenja.

  • Aktivno letenje  je kada životinja koristi sopstvenu snagu kako bi letela
  • Pasivno letenje je kad životinje, biljke, gljive koriste vazdušne struje kako bi letele

Biljke najčešće lete tako što njihv polen, seme ili lišće nosi vetar. To ćemo najlakše videti kada vetar ili mi oduvamo seme maslačka.

Vrlo često životinje, koje su aktivni letači, koriste kombinaciju oba ova načina koji se tokom letenja smenjuju tako što pasivan let sledi posle aktivnog koji je obezbedio energiju. 

  • Ribe – neke ribe mogu da se brzim pokretima repnog peraja izbace iz vode i da zatim mahanjem proširenih, krilastih grudnih peraja lete kroz vazduh nekoliko desetina ili stotina metara. Ovakvo letenje predstavlja način odbrane od neprijatelja. 
  • Žabe – U Indoneziji živi jedna vrsta žabe koja jedina među vodozemcima ima sposobnost planarnog leta. Prsti prednjih i zadnjih udova ove žabe povezani su širokim kožnim opnama i omogućavaju joj preletanje jedrenjem sa grane na granu.
  • Gušter zmaj živi na Sundskim ostrvima. Na bočnim stranama trupa razvijena su kožna proširenja u obliku krila koja ovom gušteru omogućavaju preletanje sa drveta na drvo.
  • Leteće veverice, na primer, mogu da klize više od 100 metara između jednog drveta i drugog skačući i razvlačeći posebne režnjeve kože između udova. Ali klizanje nije isto što i let, jer iza toga nema snage. To je poput papirnog aviona koji uskoro pada na zemlju.

Igrica “Leteći semafor”
Potreban materijal: prezentacija, karte u tri boje (zelena, žuta i crvena)

  • Uvodni deo u kom će predavač sa prezentacije kratko ispričati nešto o letenju i objasniti deci pravila igre. Kada deca nauče razliku između aktivnog i pasivnog letenja, počinje igra. Svako dete će od predavača dobiti po tri karte u sve tri boje: 
  • ZELENA – AKTIVNO LETI
  • ŽUTA – PASIVNO LETI
  • CRVENA – NE LETI

Nakon toga predavač u prezentaciji prikazuje fotografije raznih životnja i biljaka. Kada deca vide šta je na slici, potrebno je da brzo podignu odgovarajuću karticu. Na sledeći klik vidi se tačan odgovor uz kratko pojašnjenje.

Počinjemo igru:

Alpska strižibuba – aktivno
Češljugar – aktivno
Divokoza – ne leti
Lipa – pasivno
Kišna glista – ne leti
Apolon – aktivno
Tekunica – ne leti
Šumsko pile – pasivno (zbog spora)
Javor – pasivno
Krstaš – aktivno
Veliki potkovičar – aktivno
Rogoz – pasivno
Šilac – ne leti
Vuk – ne leti
Pauk đubretar – pasivno                            

II deo – PRIRODA KOJU ČUJEMO

Zašto je bitan zvuk u prirodi?

Za komunikaciju, upozorenje na opasnost, traženje partnera…

Prodiskutovati sa decom koje zvuke čuju kada izađu u park ili ispred zgrade? Da li više čuju prirodu ili automobile? A kako je kad odu u šumu ili na reku/more? Koji zvuk im više prija? Koji zvuk vole da čuju u prirodi, a koji ih plaši?

Igrica “Crtam šta čujem”
Potreban materijal:
olovka i papiri (sveska), zvuci koji se puštaju sa telefona ili kompjutera

Svako dete treba da uzme list praznog papira, zatvori oči i sluša. Predavač pušta različite zvuke koje dete treba da nacrta na papiru ne gledajući. Deca ne treba da crtaju životinju koja emituje određeni zvuk, već razne linije, crtice, oblike koji predstavljaju sam taj zvuk. Posle svakog nacrtanog pojma, potrebno je da svi podignu papire i uporede crteže.

Nakon završene igre dati deci zadatak da pronađu slične crteže. Koje ptice i životinje slično “zvuče” na njihovim crtežima? Možete istaći radove na kom se jasno vidi da se zvukovi razlikuju.

Prirpremiti na telefonu zvuke:

1. Vuga
2. Rika jelena
3. Žubor potoka
4. Crnoglava grmuša
5. Bela roda
6. Cvrčci
7. Vivak
8. Obična vetruška

III deo – ISTRAŽUJEMO PRIRODU

Potreban materijal: Ček liste i olovke

Ovaj deo radionice predviđen je da se izvede u školskom dvorištu. Deca se raspoređuju u timove (2-3-4 tima u zavisnosti od broja dece). Timove određuje učiteljica. Svaki tim bira kapitena i ime ekipe. Zatim svaki tim dobija jedan papir na kom je 10 zadataka koje je potrebno da reše. Pobednik je ekipa koja prva pronađe sve sa spiska. 


Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije © Sva prava zadržana - 2020