Ptice kao podaci – dosadna tema bez koje ne možemo pomoći pticama
vreme čitanja: 8 minuta
tekst: Nikola Veljković
tekst je objavljen u 22. broju magazina Detlić 2026. godine
Baza podataka, kvalitet podataka, set podataka, podaci za zaštitu, podaci o gnežđenju. Dosadne sintagme odmah na početku. Često se priča o podacima. Ali, jesmo li svesni šta je podatak? Šta uopšte znače ti podaci? Čemu služe? Koliko vrede, pa se o njima toliko priča? Nisam ljubitelj suvih definicija koje se uče napamet. Više volim da razumevanje nekog pojma opišem svojim rečima, te bih ovom prilikom dao sebi slobodu da podatak (o distribuciji vrsta) opišem kao svako opažanje (slušanje ili posmatranje) određene vrste koje uz sebe ima zabeležen datum, lokaciju (koordinate) i posmatrača/sakupljača (naučno: legatora). Ista vrsta opažena na istom mestu, ali u drugo vreme je novi podatak. I tako u još mnogo kombinacija.
E sad, ne vredi svaki podatak isto. Zavisi od toga na koji način je prikupljen. Postoje tri načina prikupljanja podataka gradacijski poređana od najnižeg stepena kvaliteta ka najvišem:
- podatak prikupljen kao slučajno opažanje
Primer: modrovoljka (Luscinia svecica) posmatrana 26. maja na slatini kod Idvora
- podatak prikupljen kao deo liste
Primer: modrovoljka posmatrana 26. maja na slatini kod Idvora tokom 5 minuta posmatranja, a osim nje primećene su: žuta pliska (Motacilla flava), golub grivnaš (Columba palumbus) i bela roda (Ciconia ciconia). VAŽNO: zabeležiti vreme trajanja posmatranja i svaku prepoznatu vrstu
- podatak prikupljen kao deo monitoringa
Primer: modrovoljka posmatrana 26. maja na slatini kod Idvora na zadatom transektu u okviru Monitoringa običnih vrsta ptica
NAPOMENA: ova podela ne znači da slučajna opažanja ne vrede!
Čemu služe podaci o pticama?
Počećemo s jednom „bidisciplinarnom” naukom, plodom ljubavi iz mešovitog braka. Iz braka sklopljenog između biologije i geografije rođena je biogeografija. Ona opisuje gde žive organizmi na zemlji i zašto baš tamo, a ne negde drugde. Bavi se rasprostranjenjem. Sadašnjim, prošlim (istorijskim), a uz pomoć matematike i budućim. Osnovna jedinica proučavanja biogeografije je areal tj. prostor na zemlji nastanjen određenom vrstom. Svaka vrsta ima svoj areal. I on se menja kroz vreme, manje ili više. Areal iscrtavamo na mapi na osnovu podataka sa terena. Podatak po podatak, niču tačkice na mapi i poput vilinog kola, pojavljuju se obrisi areala određene vrste.
Kako je moguće predvideti gde će neka vrsta živeti u budućnosti? Na osnovu tačne lokacije (koordinate) gde je posmatrana, recimo, leštarka (Tetrastes bonasia) i podataka o staništu (klimi, vodostaju, pošumljenosti itd…) za istu tu lokaciju, znamo koja su mesta, više ili manje, povoljna za leštarku. Ukoliko na osnovu postojećih prediktivnih modela (klimatskih, vegetacijskih…) koristimo podatke o staništu iz budućnosti, možemo predvideti koliko staništa povoljnog za leštarke će postojati. Potom, uz malo muke i puno dogovora i pregovora sa donosiocima odluka, možemo prilagođavati granice zaštićenih područja i zajedno sa prostornim planerima crtati održive prostorne planove odgovarajuće i za ljude i za leštarke. Na taj način naše opažanje leštarke direktno doprinosi zaštiti, prvenstveno staništa. Uostalom, uništavanje staništa često je vodeći uzrok izumiranja vrsta.
Ptice su jako pokretljivi organizmi. Zato što su tako pokretljive, sposobne su da se (uglavnom) brzo prilagode različitim promenama u životnoj sredini. Osim toga, globalno su prilično dobro istražene (u poređenju sa pijavicama, morskim krastavcima ili meduzama). Iz tih razloga dobri su bioindikatori za različite ekološke procese. A bioindikatore treba pratiti, jednako kao što pratimo brzinu vetra, temperaturu vazduha, padavine ili vodostaj. Zahvaljujući praćenju populacije beloglavog belorepana (Haliaeetus leucocephalus) u Severnoj Americi, otkriveno je da široko upotrebljavani insekticid DDT ostavlja snažne posledice na reproduktivni sistem (i čoveka i ptica) i akumulira se u masnom tkivu i životnoj sredini decenijama. Potom je u većini zemalja zabranjen, a populacija beloglavog belorepana počela je da se oporavlja.
Praćenje ptica iz godine u godinu na isti način u isto vreme na istom mestu, sa prethodno definisanim ciljem i metodologijom je monitoring. Ukoliko se sledeće godine monitoring ne ponovi na isti način, gubi vrednost i kvalitet, sve do potpunog nestanka. Teško je pratiti ptice. Promene u prirodi su brze, ptice svojom brojnošću brzo reaguju na promene, a ornitologa je premalo da to sve adekvatno, i na vreme, isprate i predlože odgovarajuće mere zaštite. Zato nam je potrebna i tvoja pomoć. Počni da prikupljaš podatke o pticama koje prepoznaš. Uključi se u programe praćenja ptica kao što je Monitoring običnih vrsta ptica (Common Bird Monitoring) ili Zimski popis ptica vodenih staništa (International Waterbird Census). Svako može da doprinese i svaki podatak je važan.
Česte vrste su posebno važne kao indikatori. Retka i malobrojna vrsta lako može izumreti zbog neke lokalne katastrofe ili akcidenta. Nije potrebna kombinacija više složenih pretnji. Uostalom, to se moglo desiti i poslednjem paru orla krstaša (Aquila heliaca) 2017. kada je gnezdo srušeno u oluji. Međutim, ako čestoj i prilagodljivoj vrsti, poput poljske ševe (Alauda arvensis), opada brojnost, trebalo bi se zapitati da li sve radimo kako treba. Setimo se da se poljska ševa gnezdi na najintenzivnije obrađivanim poljoprivrednim površinama i da je od 1980. populacija u Evropi opala za 56% (PECBMS1).
Koliko vrede podaci o pticama?
Pogrešno je pridavati materijalnu vrednost sirovim i neobrađenim podacima jer je zapravo i nemaju. Vrede saznanja, zaključci i dokumenti dobijeni adekvatnom obradom podataka. Kao ljubitelju ptica, pasioniranom sakupljaču i kolekcionaru podaci vrede mnogo više. Saznanje da će moje opažanje čiška (Spinus spinus) doprineti boljem poznavanju prirodnih procesa, fenomena i zaštiti, motiviše me da upišem svaku jedinku u preletu iznad dvorišta. Kada sam video da je na obojenim ornitološkim mapama Evrope Balkan bela fleka u poznavanju ptica, postao sam još motivisaniji da svet obavestim da senica šljivarka (Poecile lugubris) živi i u mom gradu.
Da je Balkan bela fleka na ornitološkim mapama primetili su i evropski ornitolozi okupljeni oko Evropskog saveta za popis ptica (European Bird Census Council). Sa željom da to promene i obogate krovni evropski portal o pticama (Euro Bird Portal ‒ EBP) podacima iz jugoistočne (JI) Evrope, predložili su nam saradnju na LIFE projektu. Oberučke smo je prihvatili. Realizacija projekta LIFE EBP reinforcement otpočela je na jesen 2023. skupom u Brnu (Češka). Najopštiji cilj projekta je prikupiti što kvalitetnije podatke o pticama za region cele Evrope. A kako bi Bela Fleka dobila bar neku boju, makar i onu najsvetliju, potrebno je pomoći „belim zemljama” da uspostave svoje portale o pticama. Ovi lokalni portali će kasnije biti ujedinjeni sa još 21 drugim globalnim (npr. eBird, Observation…) ili regionalnim (npr. ORNITODATA, SmartBirds..) portalima gradeći veliki, kontinentalni Euro Bird Portal. Potom će na EBPu biti moguće praćenje seoba ptica u celoj Evropi i to uživo na osnovu naših podataka o seoskoj lasti (Hirundo rustica), crnoj rodi (Ciconia nigra) i drugim vrstama kojima se radujemo svakog proleća. Da neko ne bi pomislio da se bez podataka iz Srbije ne može pratiti seoba ptica uživo u Evropi ‒ svakako da može, doduše malčice okrnjena verzija za neke vrste.
Zašto je važno pratiti seobu uživo? Osim što je zanimljivo posmatrati kako se grafik seobe menja kroz vreme, a selice se u obliku tačkica pojavljuju i nestaju na mapi, podaci o seobi uživo imaju i praktičnu primenu. Ukoliko bi objedinili podatke o seobi uživo, podatke o kretanju markiranih jedinki i podatke o izbijanju epizootija ptičjeg gripa, dobili bismo matematičke modele uz pomoć kojih je moguće predvideti buduća žarišta ptičjeg gripa i blagovremeno sprečiti katastrofalne posledice po faunu, živinarstvo i zdravlje ljudi i životinja.
Zašto je baš JI Evropa posebno interesantna? Neke vrste ptica od značaja za zaštitu prirode sele se baš preko JI Evrope. Takav primer je rusi svračak (Lanius collurio). Najvažnija staništa rusog svračka u Evropi su zaštićena ekološkom mrežom. Tamo se staništem upravlja onako i kada odgovara rusom svračku. Lokalnom stanovništvu se potencijalni gubici nastali upravljanjem (na primer kasnijim košenjem livada) nadomešćuju iz različitih fondova. I zato ne bi bilo dobro da ne znamo kada stiže rusi svračak u Evropu i smeta li mu nešto na seobi preko Balkana.
JI Evropa ima skoro 10% populacije stanovništva u Evropi. Međutim, u pogledu podataka o pticama odnos nije ni približan. Od ukupnog broja podataka o pticama koje se sliju u EBP, svega 1,4% podataka dolazi iz naših krajeva. U JI Evropi na 1000 stanovnika dolazi 12 podataka, dok je u ostatku Evrope taj odnos 76 podatka na 1000 stanovnika. Taj odnos moramo makar da izjednačimo. I na tome radimo sa još devet partnerskih organizacija. Ti nam možeš pomoći, prva prilika je sad: upiši grivnaša (Columba palumbus) koji drema na stablu pored prozora ili gugutku (Streptopelia decaocto) koja guče s antene bakine kuće. Druga prilika je zakazana za 9. i 10 maj! Tada cela JI Evropa beleži ptice, nemoj da budeš izuzetak!
1PECBMS – Panevropska shema za monitoring običnih vrsta ptica (PanEuropean Common Bird Monitoring Scheme)