Prekogranični „zeleni“ projekti u Crnoj Gori ugrožavaće ptice na Pešterskoj visoravni

Dana 13.10.2025. predali smo primedbe na dokumentaciju vezanu za izgradnju vetroelektrane „Korita“ na južnim padinama Pešterske visoravni sa crnogorske strane granice. U planu je postavljanje 11 vetroturbina na grebenu duž granice Srbije i Crne Gore od čega bi pet bilo postavljeno na planinu Žilindar, jedna na Vrhove, na Karadžino brdo i Kruščicu ukupno četiri i jedna na Moravski krš. Višestruke su opasnosti i nelogičnosti vezane za realizaciju ovog projekta jer se ova površina nalazi direktno na koridoru seobe ptica vodenih staništa sa Pešterskog polja južno prema najbližoj stanici na Ulcinjskoj solani i Mediteranu u celini.

Prema našim posmatranjima na terenu i podacima dobijenih preko satelitskih odašiljača jasno je da pomenuti greben predstavlja značajno područje za prelet beloglavih supova. Posebno je problematično to što se na svega 8km vazdušne linije od lokacije vetrogeneratora nalazi hranilište za lešinare na Pešterskom polju kod brda Trojan koje treba da im obezbeđuje opstanak, a ne da potencijalno privlači ptice u za njih opasnu zonu. Takođe, postavljanje vetrotubina na ovaj greben prestavljalo bi problem za reintrodukciju lešinara u Crnu Goru što jeste postavljeno kao jedan od prioriteta u zaštiti ptica. Žalosno je što Studija procene uticaja (SPU) na životnu sredinu nije uzela u obzir javno dostupne podatke o pticama Pešterske visoravni, sagledala širu sliku o kretanju ptica, hranilištu lešinara, a umesto toga analizirala prisustvo ukupno 56 vrsta koliko je evidentirano tokom jedne kalendarske godine na predmetnom području – što je neobično mali broj! Toliko vrsta se samo tokom jednog dana u proleće može zabeležiti sa druge strane granice u selu Ugao.

Pored neobično slabe studije procene uticaja (SPU) za vetroelektranu „Korita“, sagledali smo i SPU za solarnu elektranu „Korita“ koja treba da se prostire na istom području. U istoj je neobično što nije istaknut značaj 9 lokaliteta sa visokoplaninskim tresavama koje je Crna Gora kao potpisnik Ramsarske konvencije dužna da štiti. Solarne elektrane iako predstavljaju mogućnost za proizvodnju „zelene energije“ predstavljaju opasnost po biodiverzitet i prirodu ukoliko se grade na osetljivim staništima poput planinskih tresava. Razlog je sledeći – prilikom izgradnje solarnih elektrana zemljište je neophodno poravnjati, stabilizovati i iskokopati temelje za noseće stubove solarnih ploča. Ovakvim, veštačkim, promenama tla nestaje prirodna vegetacija, menja se vodopropustljivost zemljišta, a tresave nestaju. 

Pridružujemo se kolegama iz Centra za zaštitu i proučavanje ptica Crne Gore (CZIP) u stavu protiv ovih destruktivnih projekata!

Naše primedbe možete preuzeti ovde.