Pet godina zajedničke borbe protiv trovanja životinja na Balkanu

Od 20. do 22. maja 2025. godine u Sjenici je održana Završna konferencije projekta Balkan Detox LIFE, kojom je obeležena poslednja faza petogodišnje međunarodne inicijative za borbu protiv trovanja divljih životinja — vodećeg uzroka smrti lešinara na Balkanu. 

Više od 85 stručnjaka iz celog regiona, predstavnika državnog sektora, organizacija civilnog društva, organa za sprovođenje zakona, naučnih instituta i univerziteta, okupilo se kako bi razmenili iskustva i analizirali dostignuća projekta, ali i ojačali buduću saradnju u borbi protiv zločina nad divljim životinjama.

Učešćem sedam zemalja (Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Severna Makedonija) projekat je imao sveobuhvatan pristup: uspostavljanje nacionalnih radnih grupa za borbu protiv trovanja, razvoj istražnih protokola, podrška zakonskim reformama, organizovanje obuka za izgradnju kapaciteta i vođenje kampanja za podizanje svesti javnosti. Svaka uključena zemlja na konferenciji je prikazala sopstvene uspehe i izazove, naglašavajući na koji način su zajednički alati prilagođeni lokalnim potrebama.

Tokom prethodnih pet godina u 7 zemalja Balkanskog poluostrva postignuti su značajni rezultati: 

• usvojeni su novi istražni protokoli i pravne reforme;
• počeli su da se oblikuju nacionalni akcioni planovi;
• lešinari su označeni GPS uređajima;
• stotine profesionalaca obučeno je za borbu protiv zločina u prirodi;
• kampanje podizanja svesti javnosti dosegle su milionsku publiku.

Srbija je napravila veliki iskorak formiranjem posebne jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala u okviru  Ministarstva unutrašnjih poslova, što je rezultiralo procesuiranjem tri ilegalne trgovine pesticidima, višestrukim hapšenjima i dvema presudama za trovanje divljih životinja.

Održane su tri obuke za veterinare sa državnih i regionalnih instituta, policijske službenike i predstavnike institucija za zaštitu životne sredine. Uključivanjem javnog tužioca naglašena je saradnja između policije i tužilaštva u istragama i važnost prikupljanja dokaza na licu mesta. Prikupljen je veliki broj podataka sa terena, uz brzu reakciju naših terenaca prilikom prijava incidenata. Medijske kampanje dostizale neverovatnih 20 miliona ljudi svake godine.

Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, naglasio je da je važna brza reakcija i prisustvo na terenu: „Ne postoji vikend ako imate slučaj trovanja. Odmah se odlazi u kancelariju, uzima auto i odlazi na teren. Ako čekate ponedeljak, ništa nećete naći“.

Iako je nezakonita, upotreba otrovnih mamaca širom Balkanskog poluostrva i dalje je duboko ukorenjena, široko rasprostranjena i ozbiljno ugrožava divlje životinje i javno zdravlje. Najčešći motiv iza ove štetne prakse je ubijanje grabljivica ili drugih divljih i domaćih životinja koje mogu na neki način ugroziti stoku ili divljač. Lešinari redovno postaju žrtve trovanja, bilo direktnim konzumiranjem mamca ili hranjenjem otrovanim životinjama.

Jasno je da se tokom godina reakcija na trovanje promenila. Između 2000. i 2020. godine, istraga je vršena u samo 6% slučajeva trovanja, a manje od 1% slučajeva završilo se krivičnim gonjenjem.

Od 2020. do danas, u postupku istrage je čak 65% slučajeva, uz sve češću upotrebu forenzičkih nekropsija i toksikoloških laboratorija. Ipak, veliki izazovi su i dalje tu. Mnogim laboratorijama još uvek nedostaju potrebni alati, a sudski slučajevi su i dalje izuzetak. 

Balkan Detox LIFE projekat je definitivno doveo do promena. Izgradio je mostove između organa vlasti, udruženja građana za zaštitu prirode i lokalnih zajednica. Nekada skriveni problem pretvoren je u priznati zločin.  Što je najvažnije, institucije su dobile samopouzdanje i resurse da preduzmu akciju, a time je lešinarima data prava šansa za opstanak. Zahvaljujući temeljima koje je ovaj projekat postavio, Balkan je više nego ikada spreman da zaštiti svoje divlje životinje od ove ozbiljne pretnje — ne samo za lešinare, već i za staništa i ljude koji se na njih oslanjaju.