Pesma slavuja pokazuje miševima kada je bezbedno vreme za hranjenje

vreme čitanja: 5 minuta

Koncept „pejzaža straha“ veoma dobro je objasnio mnoga ponašanja životinja koja ranije nismo mogli da razumemo. Međutim, počeli smo da se pitamo kako one mogu da se hrane ako se neprestano osećaju ugroženo. Zato moraju da postoje određeni signali koji im govore da je neko područje bezbedno. To je podstaklo istraživače da ispitaju da li glodari mogu da prepoznaju „pejzaž sigurnosti“ na osnovu ponašanja neke druge vrste.

autorka: Katažina Čehovič

tekst preuzet sa scienceinpoland.pl

Miševi i voluharice možda koriste oglašavanja drugih životinja kako bi procenili da li se u blizini nalazi predator, pa čak i da li je neko mesto dovoljno bezbedno za hranjenje.

Poljski naučnici otkrili su da glodari različito reaguju kada čuju oglašavanje predatora poput sove ili pesmu slavuja. To ukazuje na mogućnost da ponašanje jedne vrste drugoj vrsti može pružiti informacije o potencijalnoj opasnosti.

Istraživači ovaj fenomen opisuju kao mogući „pejzaž sigurnosti“ (landscape of safety), koji predstavlja suprotnost mnogo poznatijem „pejzažu straha“ (landscape of fear). Kod pejzaža straha životinje izbegavaju mesta koja doživljavaju kao opasna, čak i kada se na njima nalazi hrana.

Šumska voluharica, foto: Juri Kowski / CC BY-SA 3.0

Studiju su sproveli naučnici sa Instituta za istraživanje sisara Poljske akademije nauka u Bjalovježi, Biološkog fakulteta Univerziteta u Varšavi i Univerziteta Istočne Anglije. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu Behavioral Ecology and Sociobiology.

Odavno je poznato da životinje mogu da prepoznaju signale koji ukazuju na prisustvo predatora. Mesta koja doživljavaju kao opasnija izbegavaju čak i kada im ona pružaju mogućnost da dođu do hrane – što je fenomen koji naučnici iz oblasti ekologije nazivaju „pejzaž straha“.

Autori istraživanja želeli su da ispitaju suprotno pitanje: da li životinje mogu da prepoznaju i signale koji ukazuju na to da je određeno područje relativno bezbedno?

„Koncept ‘pejzaža straha’ veoma dobro je objasnio mnoga ponašanja životinja koja ranije nismo mogli da razumemo. Međutim, počeli smo da se pitamo kako one mogu da se hrane ako se neprestano osećaju ugroženo. Zato moraju da postoje određeni signali koji im govore da je neko područje bezbedno“, izjavio je profesor Andžej Zalevski sa Instituta za istraživanje sisara Poljske akademije nauka.

To je podstaklo istraživače da ispitaju da li glodari mogu da prepoznaju „pejzaž sigurnosti“ na osnovu ponašanja neke druge vrste.

Osmislili su eksperiment u kojem su učestvovali žutogrli miš (Apodemus flavicollis) i šumska voluharica (Myodes glareolus). Obe vrste često su plen šumske sove (Strix aluco), koja lovi noću, leti veoma nečujno i može iznenada da napadne, zbog čega je glodarima teško da je na vreme uoče.

Šumska sova, foto: Frank Vassen / CC BY 2.0

„Jedan od pokazatelja da u blizini nema opasnosti može biti ponašanje druge vrste. Ako životinje imaju zajedničkog predatora, mirno ponašanje jedne od njih može drugoj predstavljati signal da je određeno mesto bezbedno. Za glodara pesma slavuja može biti upravo takav signal. Ptica koja peva otkriva svoje prisustvo, pa u situacijama kada postoji opasnost uglavnom smanjuje svoju glasovnu aktivnost“, objasnio je Zalevski.

Istraživanje je sprovedeno u šumama Mazurije. Naučnici su postavili 24 hranilice sa hranom za glodare, a pored svake su postavili kameru kako bi snimali životinje koje dolaze da se hrane.

Tokom 12 noći istraživači su na hranilicama reprodukovali tri različite vrste zvučnih signala, koristeći različite kombinacije na pojedinačnim lokacijama.

Tokom četiri noći glodari su slušali glasanje šumske sove. Tokom naredne četiri noći puštana im je pesma velikog slavuja (Luscinia luscinia), koja je posmatrana kao mogući signal sigurnosti. Treći eksperimentalni uslov bila je tišina.

Naučnici su takođe menjali količinu zaklona oko hranilica. U pojedinim slučajevima hranilice su odozgo prekrivali maskirnim mrežama i lišćem, čime su smanjivali rizik od napada sove. U drugim slučajevima hranilice su ostavljali nepokrivene.

Kamere-zamke zabeležile su ukupno gotovo 12.800 snimaka. Žutogrli miševi pojavili su se na skoro 9.800 snimaka, dok su šumske voluharice zabeležene na gotovo 3.000.

Analiza snimaka pokazala je da na ponašanje glodara utiču i reprodukovani zvukovi i činjenica da li je hranilica bila pokrivena ili ne.

Miševi su češće dolazili na hranilice kada su čuli pesmu slavuja nego kada su čuli glasanje šumske sove. Međutim, nije utvrđena razlika između njihovog ponašanja kada su slušali pesmu slavuja i kada su bili izloženi tišini.

Miševi su takođe češće koristili pokrivene nego nepokrivene hranilice. Ova razlika bila je posebno izražena kada je u okolini vladala tišina. Međutim, kada je postojao zaklon, puštanje pesme slavuja imalo je manji uticaj na ponašanje miševa. Prema rečima Zalevskog, to bi moglo da znači da glodari koriste više različitih signala, a da se njihov značaj menja u zavisnosti od okolnosti.

„Ako miš ima zaklon iznad sebe, šumska sova ne može da ga napadne odozgo, pa mu drugi signali postaju manje važni. Međutim, ako nema takvu zaštitu, može da traži druge pokazatelje da je bezbedan. U ovom slučaju obraća pažnju na pesmu slavuja, koja ukazuje na odsustvo opasnosti“, rekao je istraživač.

Veliki slavuj, foto: Larisa Artemijeva / CC0 1.0

Voluharice su reagovale nešto drugačije. One su češće posećivale hranilicu ukoliko je na tom mestu prethodne noći bila puštana pesma slavuja nego kada je vladala tišina. Zbog toga autori istraživanja pretpostavljaju da informacije koje ukazuju na relativnu sigurnost mogu uticati na izbor mesta za hranjenje i tokom narednih dana.

Studija nije pružila jasan odgovor na pitanje zašto su glodari reagovali na pesmu slavuja. Zalevski je izneo nekoliko mogućih objašnjenja. Na primer, slavuj bi mogao da odvrati pažnju šumske sove od glodara ili da svojim glasnim pevanjem prikrije zvukove koje glodari proizvode dok se kreću kroz lišće i travu.

„Da me je neko pre dve godine pitao kakva je veza između slavuja i miša, rekao bih da ona ne postoji. Međutim, ispostavilo se da ponašanje jedne vrste može da utiče na ponašanje druge, iako na prvi pogled nemaju ništa zajedničko“, izjavio je Zalevski.

Već postoje brojni primeri životinja koje reaguju na oglašavanje za uzbunu drugih vrsta. Na primer, ukoliko brgljez upozori na prisustvo predatora, senice takođe reaguju na njegovo oglašavanje. One čak mogu da prepoznaju, na osnovu vrste oglašavanja za uzbunu, da li pretnju predstavlja kuna ili jastreb koji se približava.

Međutim, mnogo manje se zna o obrnutom scenariju – o tome da životinje koriste mirno ponašanje jedinki druge vrste kao signal da verovatno nema opasnosti.

„Ovakve međuvrsne interakcije veoma se retko otkrivaju. Ipak, možda su one zapravo veoma česte, a mi ih jednostavno još nismo primetili“, zaključio je Zalevski.

naslovna fotografija: Šumska voluharica, foto: Photopippo / CC BY-SA 3.0