Održane radionice o problemu trovanja životinja u Apatinu i Novom Pazaru
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je krajem avgusta organizovalo edukativne radionice u Apatinu i Novom Pazaru. Tema radionica je bila trovanje divljih životinja i razlozi koji dovode do ove okrutne i štetne prakse koja može imati ogroman negativni uticaj na zdravlje ljudi kao i na narušavanje životne sredine u kojoj živimo.
Veterinari, stočari, poljoprivrednici, organizacije civilnog društva, turističke organizacije, čuvari zaštićenih područja su imali prilike da se upoznaju sa problemom trovanja divljih životinja, najčešćim razlozima koji dovode do namernog i slučajnog trovanja životinja. Takođe, učesnici su upoznati i sa praksama i alternativama kako postojeći konflikti mogu da reše, pritom ne posežući za ilegalnom praksom kakvo je trovanja.
Razlozi za trovanje su uvek sukob, uglavnom između čoveka i predatora (vuk, šakal, medved, lisica, pas) gde čovek pretrpi neki vid štete na svom imanju. Često se trovanje događa slučajno, i to baš tada kada poljoprivrednici žele da preduprede štete na usevima i zaštite se od insekata. U tim slučajevima stradaju vrste ptica koje se hrane zatrovanim semenom (fazani, jarebice, ždralovi, gugutke), a neretko stradaju i ptice grabljivice koje se hrane glodarima koji pojedu zatrovano seme (kukuvija, utina, mišar).
Apatin i Novi Pazar nisu slučajno izabrani kao lokacije održavanja radionica. Prema podacima DZPPS-a, najviše štete od trovanja može nastati u okolini ovih mesta. U okolina Apatina zabeleženo je najviše slučajeva trovanja u Srbiji, te je zato jako važno predstaviti ljudima kakvu štetu trovanje može da izazove, i da trovanjem životinja, zagađujemo zemlju sa koje jedemo i vodu koju pijemo.
Sa druge strane, region Novog Pazara je interesantan, jer se njegovoj okolini nalazi najveća gnezdilišna kolonija belogolavih supova u Srbiji – Uvac. Trovanje na ovom području može dovesti do masovnog stradanja ovih korisnih lešinara, te se stoga mnogo truda mora uložiti da se praksa trovanja spreči edukacijom lokalnog stanovništva.
Tim DZPPS-a je iskoristio priliku da sprovede anketu među stanovnicima u predhodno pomenutih gradova i njkhovoj okolini.
“Cilj anketiranja je želja da se sazna kolika je svest ljudi o problemu trovanja. Takođe, je bilo važno da shvatimo koji su dodatni faktori koji utiču da ljudi ne prijavljuju zločine protiv životne sredine. Ispitanici su bili ljudi svih starosnih dobi, uglavnom stočari, poljoprivrednici, veterinari, ali i slučajni prolaznici”, rekao je Aleksa Vukićević, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, i dodao:“Ono što se jasno izdvaja u odgovorima anketiranih ljudi je da kada primete neki problem u svom okruženju ne žele da ga prijave nadležnim institucijama zbog straha da se nekom ne zamere u svojoj zajednici.“
Radionice su održane u okviru projekta Balkan Detox LIFE koji namerava da smanji trovanja i značajno smanji smrtnost lešinara i drugih pogođenih vrsta uzrokovanih ilegalnom upotrebom otrovnih mamaca širom Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Severne Makedonije i Srbije. Projektni tim pokušava da se bori protiv trovanja divljih životinja podizanjem svesti i jačanjem nacionalnih kapaciteta prvenstveno osiguravajući pravi i kontinuirani angažman relevantnih državnih organa u borbi protiv ovog pitanja, označavajući ga kao društveno neprihvatljivu pojavu široj javnosti u sedam balkanskih zemalja.