Milioni ptica godišnje budu ubijeni ili uhvaćeni na Mediteranu
Organizacije Tour du Valat, EuroNatur, BirdLife International i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) upozoravaju na razmere nezakonitog ubijanja i hvatanja ptica selica širom Mediterana. Ove organizacije pozivaju vlade država Mediterana i drugih država koje se nalaze na selidbenim putevima ptica da ubrzaju sprovođenje preuzetih obaveza kako bi se ove nezakonite aktivnosti do 2030. godine smanjile za najmanje 50 odsto.
Nezakonito hvatanje češljugara u Srbiji, foto: DZPPS arhiva
Rođeni u šumama na severu Nemačke i teški svega nekoliko desetina grama, mladi češljugari (Carduelis carduelis) pripremaju se za put dug nekoliko hiljada kilometara, kako bi zimu proveli na jugu Mediterana. Njihov put prepun je opasnosti: odmorišta na selidbenim putevima nestaju usled urbanizacije i šumskih požara, čiji su intenzitet i učestalost pojačani klimatskim promenama. Zbog toga ptice imaju sve manje mesta za odmor, što ih izlaže iscrpljenosti i predatorima.
Ipak, mnogim pticama putovanje će prekinuti još jedna opasnost. Biće uhvaćene zbog svog cvrkuta i upečatljivog perja, a one koje prežive krijumčarenje prodaju se nezakonito. Mnoge tako ostatak života provode u kavezima na prozorima stanova u Marseju ili drugim gradovima širom mediteranskog basena. Međutim, ovo je daleko od usamljenog slučaja.
„Srbija je jedina balkanska država koja nije usvojila nacionalni akcioni plan za sprečavanje trovanja divljih životinja, uprkos razmerama ovog problema“
Populacija češljugara u Srbiji se ne seli na jug i prisutna je tokom cele godine, ali ova vrsta je i u našoj zemlji česta žrtva nezakonitih aktivnosti. Od 2017. do 2023. u Srbiji je zabeleženo 254 slučaja nezakonitog hvatanja i 661 slučaj nezakonitog držanja divljih ptica, a jedna od najčešćih vrsta u otkrivenim slučajevima je pomenuti češljugar. Po ovome se posebno izdvajaju Jablanički, Nišavski i Rasinski okrug koji se mogu označiti kao žarišta ove pojave.
„Procenjuje se da se svake godine širom Mediterana nezakonito ubije ili uhvati između 11 i 36 miliona ptica selica“, izjavio je Barend Van Gemerden, rukovodilac programa za globalne selidbene puteve u organizaciji BirdLife International. „Zbog toga su se zemlje ovog regiona obavezale da će do 2030. godine smanjiti nezakonito ubijanje i hvatanje ptica za najmanje 50 odsto, u skladu sa Rimskim strateškim planom Konvencije o očuvanju migratornih vrsta divljih životinja i Bernskom konvencijom. Krajnje je vreme da se te obaveze pretoče u konkretne aktivnosti.“
Organizacije upozoravaju na nedovoljan napredak širom Mediterana
Ostvareni napredak i dalje je daleko od dovoljnog. Izveštaj Nezakonito ubijanje ptica (IKB-3.0), koji su objavili BirdLife International i EuroNatur, ukazuje na alarmantno stanje.
„Na polovini sprovođenja Rimskog strateškog plana, 83 odsto od 46 procenjenih zemalja još nije usvojilo mere neophodne za ostvarivanje postavljenih ciljeva“, izjavila je dr Justine Vansynghel, rukovoditeljka projekta za ptice selice u organizaciji EuroNatur. „Ovaj jaz između preuzetih obaveza i njihove primene veoma je zabrinjavajući i jasno pokazuje koliko još posla predstoji ako vlade zaista nameravaju da ispune ono na šta su se obavezale.“
Trovanje ptica u Kikindi 2024. godine, foto: Stefan Prekajski
“Iako se Srbija još 2021. godine obavezala da će raditi na primeni Rimskog strateškog plana odnosno na iskorenjavanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim pticama, konkretni rezultati i dalje nisu dovoljno vidljivi. Na primer, Srbija je jedina balkanska država koja nije usvojila nacionalni akcioni plan za sprečavanje trovanja divljih životinja, uprkos razmerama ovog problema. Setimo se samo slučaja iz 2024. godine, kada je u Kikindi od posledica trovanja stradalo više od 1.000 ptica“, pojašnjava situaciju u Srbiji Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS-a.
U međuvremenu, nakon četiri godine praćenja stanja u osam zemalja mediteranskog basena, Mreža za praćenje vodenih ptica Mediterana (Mediterranean Waterbirds Network – MWN) potvrđuje da pretnje pticama selicama i dalje opstaju i da su raznovrsne. Među njima su lov pucanjem bez poštovanja regulativa, hvatanje ptica i zagađenje olovom.
Rešenja moraju biti prilagođena lokalnim okolnostima
Rezultati praćenja koje sprovodi MWN pokazuju da se stanje razlikuje od zemlje do zemlje. Da bi mere bile delotvorne, neophodno je da odgovore na specifične okolnosti i izazove u svakoj od njih.
„Ovo je prvi put da smo prikupili i obradili podatke na usklađen način o ovom problemu“, izjavila je Laura Dami, koordinatorka MWN-a. „Posmatrani na nivou celog Mediterana, ovi podaci pokazuju koliko još toga treba uraditi, ali istovremeno omogućavaju lokalnim organizacijama da izrade preporuke prilagođene pojedinačnim zemljama, kako bi one ispunile svoje međunarodne obaveze.“
Ipak, postoje razlozi za optimizam. U većini zemalja na koje se problem odnosi, partnerske organizacije mreža BirdLife i MWN, kao i organizacija EuroNatur, već aktivno rade na suzbijanju nezakonitog ubijanja i hvatanja ptica. Organizacije okupljene u okviru mreže MWN pripremaju preporuke za svaku od osam zemalja obuhvaćenih programom praćenja.
Mišar u kljusi, foto: Milan Ružić
Izdvajaju se tri ključna pravca delovanja: uklanjanje zakonskih nedostataka koji omogućavaju nezakonite aktivnosti; obezbeđivanje održivog finansiranja radi unapređenja naučnog praćenja i podizanja svesti javnosti; i jačanje saradnje između javnih institucija, lovaca i organizacija za zaštitu prirode. Ove mere su od suštinskog značaja za pretvaranje međunarodnih obaveza u konkretne rezultate na terenu.
Naše organizacije pozivaju vlade da ubrzaju borbu protiv nezakonitog ubijanja ptica (IKB), u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama, kroz saradnju sa svim relevantnim akterima na unapređenju izrade, finansiranja i sprovođenja nacionalnih akcionih planova.
Ptice selice tokom svog životnog ciklusa prelaze granice brojnih zemalja, zbog čega je koordinisano delovanje od ključnog značaja. Mere sprovedene u jednoj zemlji biće delotvorne samo ako se slične aktivnosti primenjuju duž celog selidbenog puta.
