Kudravi nesiti sve brojniji i tokom gnezdećeg perioda!

Kudravi nesit (Pelecanus crispus) je impozantna ptica teška i do 13 kilograma, a samim tim jedan od najmasivnijih letača na svetu. Osim njega, kod nas se još pojavljuje i za nijansu sitniji ružičasti nesit (Pelecanus onocrotalus), a do početka prošlog, 20. veka obe vrste su se gnezdile na velikim močvarama pre svega u Vojvodini. 

„Kudravi nesiti su poslednjih nekoliko godina redovni zimski gosti na Dunavu u Negotinskoj krajini! Ipak tokom proleća i leta obično napuštaju naše predele i lete nizvodno ka delti Dunava što je i potvrđeno satelitskim podacima. Uprkos tome, početkom juna je na delu Dunava kod Velesnice posmatrano čak 17 primeraka kako se hrane i odmaraju duž rumunske obale. Dodatno, jedna ptica je posmatrana u letu kod ribnjaka u Maloj Vrbici što je najsevernije gde smo ih beležili prethodnih godina. Ono što je značajno istaći jeste da su sve bile mlade, negnezdeće ptice stare 1-2 godine, ali je bilo i nekoliko jedinki starih 3 godine koje se u teoriji mogu gnezditi već naredne godine“, rekao je Marko Šćiban, koordinator Međunarodnog popisa ptica vodenih staništa u Srbiji.

„Jako je ohrabrujuće što se mladi nesiti iz godine u godinu navikavaju na naše predele i u gnezdećem periodu, a ovo je do sada najveća zabeležena brojnost. Učestali nalazi ove strogo zaštićene vrste u poslednjih nekoliko godina na Dunavu u Negotinskoj krajini bude sada već realnu nadu da će kudravi nesiti ponovo postati gnezdarica Srbije. Ovogodišnja posmatranja u blizini ribnjaka Mala Vrbica i zaliva kod Velesnice i Vajuge dobar su indikator toga“, dodaje Šćiban.

Kudravi nesit je jedna od 12 ciljanih vrsta ptica koje pokušavamo da zaštitimo u okviru Danube Free Sky LIFE projekta – međunarodnog projekta očuvanja ptica duž reke Dunav. Među najvećim opasnostima za ptice duž Dunava, a posebno nesite, su sudari sa žicama dalekovoda i strujni udari. Upravo je tokom trajanja projekta nekoliko kudravih nesita sa satelitskim odašiljačima stradalo od sudara sa žicama srednjenaponskih i visokonaponskih dalekovoda u Grčkoj i Bugarskoj. Više o projektu možete saznati ovde.

„Za sada kod nas nisu beležena stradanja nesita od sudara sa provodnicima dalekovoda. Nadamo se da će nastaviti da bezbedno letuju i zimuju kod nas, ali i da se planiraju skrasiti na duže vreme. Za sada su ptice kod nas, za razliku od delte Dunava, ipak obazrive i plašljive prema ljudima“, zaključuje Šćiban.