Kako do bolje budućnosti za nacionalno ugrožene sokolove?

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), uz podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, započelo je projekat „Sigurna budućnost za ugrožene sokolove“ postavljenjem dela kutija za gnežđenje sivih vetruški i stepskih sokolova u Parku prirode Rusanda u Banatu. Cilj projekta je da pomogne oporavku ovih strogo zaštićenih i nacionalno ugroženih ptica.

„Obe vrste zahtevaju aktivno upravljanje populacijama uz primenu mera aktivne i administrativne zaštite, ulaganje u obnovu staništa i sprečavanje stradanja od trovanja, ubijanja, proganjanja i elektrokucije… Neke od tih problema počećemo da rešavamo upravo ovim projektom. Vrste treba čuvati dok ih još iole ime, a ne kasnije kada ih treba vraćati sa ruba nestanka“, ističe Kristina Milošević, ornitološkinja DZPPS-a.

U okviru ovog projekta biće napravljeno i postavljeno ukupno 100 kutija specijalno dizajniranih za gnežđenje sivih vetruški i još 5 za gnežđenje stepskih sokolova. Kako se obe vrste gnezde isključivo na teritoriji Vojvodine, pretežno na travnim i mozaičnim staništima Banata, kutije se postavljaju u Parku prirode Rusanda i neposrednoj okolini.

Osim toga, u Melencima, Elemiru, Tarašu i Kumanu za lokalno stanovništvo će biti organizovana predavanja o značaju stepskog sokola i sive vetruške, održivom upravljanju pašnjacima, sprečavanju trovanja i uništavanju staništa. Takođe, biće analizirani svi prikupljeni podaci o staništima i populacijama na osnovu kojih će biti izrađen i donosiocima odluka na lokalu prezentovan dokument sa preporukama za obnovu pašnjaka, očuvanje stepskih i slatinskih predela i smanjenje upotrebe hemikalija u poljoprivredi.

Stepski soko, najkrupniji soko Srbije, sa populacijom procenjenom na svega 35-50 gnezdećih parova, u našoj zemlji ima status kritično ugrožene vrste i preti mu opasnost od neposrednog izumiranja. Iako je uspeo da se prilagodi životu među oranicama, veliki problem mu predstavlja nedostatak gnezdilišta. Kao i drugi sokolovi, ne pravi svoja gnezda već ih preuzima od drugih ptica. Tako je naselio visoka i isturena mesta poput stubova dalekovoda na kojima se u poslednjih 40 godina gnezdi gotovo celokupna populacija ove vrste u Srbiji. Jedan od osnovnih ciljeva u njihovoj zaštiti je da se vrate gnežđenju na drveću.

Siva vetruška spada u grupu sitnijih sokolova. Populacija u Srbiji se procenjuje na svega 100-150 gnezdećih parova sa naglim padom brojnosti, pa ima status ranjive vrste. Faktori ugrožavanja su brojni, počev od nestanka mesta za gnežđenje usled smanjenja brojnosti gačaca kojima preotimaju gnezda. Degradacija staništa preoravanjem pašnjaka i sečom stabala, intenzivna upotreba pesticida i nepovoljne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama dovode do smanjenja količine dostupne hrane u gnezdećem periodu i prekida samog gnežđenja.

Projekat „Sigurna budućnost za ugrožene sokolove” sprovodi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbiju uz finansijsku podršku Evropske unije u okiru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, a u saradnji sa Ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Stepski soko, foto: Jožef Gergelj
Siva vetruška, foto: Milivoj Vasiljević