Kako će bivoli oživeti Obedsku baru

U Specijalni rezervat prirode (SRP) Obedska bara stiglo je krdo od 19 rečnih bivola — 9 ženki i 1 mužjak, uz još 9 teladi, koji će svojom pašom i životnim navikama omogućiti obnovu staništa i povratak ugroženih vrsta. Ova akcija deo je projekta JP „Vojvodinašume“ i Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) „Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara”, koji se sprovodi uz podršku Evropske unije u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Dugoročni cilj projekta je povratak mnogih iščezlih biljnih i životinjskih vrsta na ovu teritoriju.

„Ono što je potrebno i što želimo da uradimo jeste da vratimo nekadašnje spektakularno velike kolonije čaplji svih evropskih vrsta koje su ovde boravile i redovno se gnezdile, kao i malog i velikog vranca. Želimo da povećamo populacije belorepana, pa možda i orla kliktaša. Na ovom području postoji veliki broj ugroženih vrsta koje bismo voleli da vratimo, a njihov povratak će biti moguć upravo vrednim radom naših bivolica i bivola“, rekao je Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i istakao da ornitolozi prate brojnost ptica na Obeskoj bari na mesečnom nivou, kako bi se ustanovilo koliki je zapravo značaj prisustva bivola.

Bivoli sve češće imaju ključnu ulogu u obnovi i očuvanju vodenih i vlažnih staništa širom Evrope. Po ugledu na pozitivna iskustva i brze rezultate postignute u susednim zemaljama, odlučeno je da se ista praksa primeni u Srbiji. Svojom ispašom i kretanjem ove životinje pomažu u kontroli vegetacije sprečavajući širenje invazivnih biljaka, stvaraju mozaik staništa, uključujući lokve i otvorene vodene površine, koji postaju utočišta za mnoge insekte, vodozemce, ribe i ptice i to najčešće one retke, ugrožene i zaštićene. Njihovo prisustvo obogaćuje tlo hranljivim materijama i poboljšava njegovu prozračnost i navodnjavanje, dok njihovo ponašanje u močvarama održava ravnotežu između vode i tla.

Iako samostalna, ova grla nisu potpuno divlja. Ona dolaze sa gazdinstva Živice Matića iz Knićanina koji je sa svojom porodicom vodio računa o njima. Brigu o grlima na Obedskoj bari sada vodi stočar, a grla su ograđena specijalnom ogradom koja će vremenom biti pomerana. U zimskom periodu, kao i noću, ukoliko to požele, bivoli će utočište naći u štali napravljenoj specijalno za njih.

„Prisustvo bivola ne samo da vraća prirodnu dinamiku staništa, već i podržava razvoj turizma zasnovanog na prirodi. Stoga, kao spoj istorije, kulture i ekologije, bivoli su nezamenljivi saveznici u očuvanju jednog od najstarijih specijalnih rezervata prirode u svetu“, istakao je direktor preduzeća JP „Vojvodinašuma“, Roland Kokai.

Bivole karakteriše snažan izgled i prilagodljiva građa. Od domaćih krava razlikuju se po kompletno crno obojenom telu sa akcentima braon boje, sivim rogovima koji su prisutni kod oba pola i povijeni ka zadnjem delu tela. Mladunci prvih 6-12 meseci sisaju i postepeno se privikavaju na ispašu. Prosečan životni vek ovih fascinantnih životinja u prirodi je 25 godina, dok u uzgoju često žive i duže. Ljudi koji ih neguju znaju da su ove životinje blagog temperamenta i ističu da su izuzetno pametne i poslušne, a druge životinje uživaju u njihovom prisustvu, timareći ih, koristeći ih kao prevozno sredstvo ili kao platformu za nadgledanje okoline.

Njihova otpornost i samostalnost smanjuju potrebu za ljudskom intervencijom, što pozitivno utiče na mir i razvoj divljeg sveta. Zbog valjanja u blatu, bivoli nemaju mnogo problema sa spoljašnjim parazitima poput muva i krpelja što smanjuje opasnost od bolesti koje prenose ovi paraziti. Ove životinje ne zahtevaju veterinarsku negu, čime retko dolazi do upotrebe antibiotika i drugih lekova koji se mogu izlučivati u spoljašnju sredinu i time nepovoljno uticati na živi svet.

Projekat DZPPS-a i JP „Vojvodinašuma“ „Revitalizacija vodenih i vlažnih staništa u SRP Obedska bara” se sprovodi u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP, u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.