Skip to main content

Diskusija na temu zapošljavanja mladih u oblasti biologije i ekologije

Dekani državnih prirodno-matematičkih fakulteta u Srbiji poslali su inicijativu Ministarstvu zaštite životne sredine kojom traže zapošljavanje mladih biologa i ekologa. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije podržava inicijativu uz par komentara:

1. DZPPS trenutno zapošljava 17 mladih stručnjaka, uglavnom biologa i ekologa. Svake godine radimo obuke i osposobljavanja za desetine budućih mladih stručnjaka. Nakon završetka studija mladi biolozi i ekolozi izuzetno malo toga znaju praktično da rade, a posebno nisu osposobljeni za projektni rad. To je jedan od razloga zašto teško pronalaze posao.

2. Čak i da nadležno ministarstvo prihvati inicijativu, ko i kako će kontrolisati kadrove koji se zapošljavaju? Dobro su nam poznati slučajevi iz raznih institucija gde zaposleni biolozi i ekolozi nemaju adekvatna znanja za obavljanje poslova ili su onemogućeni da ih sprovode.

3. Popunjavanje radnih pozicija jeste važno, ali su važniji nezavisnost i stručnost institucija u kojima će ti biolozi i ekolozi raditi. Zato pozivamo akademsku zajednicu da pokrene društveni dijalog i upozna nas sa aktivnostima na očuvanju i osnaživanju institucija koje se bave istraživanjem i zaštitom životne sredine i prirode.


Na komentare Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije osvrnuo se dr Dimitrije Radišić docent na Departmanu za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu.

Komentar dr Dimitrija Radišića u nastavku prenosimo u celosti:

„Drage kolege,

Kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu (katedri za hidrobiologiju i zaštitu životne sredine), a istovremno član Upravnog odbora i posvećeni član DZPPS sa pažnjom sam pročitao vaš komentar na zajedničku inicijativu dekana Prirodno-matematičkih fakulteta Srbije za zapošljavanje stručnjaka. Vaš komentar ukazuje na važan aspekat problema kadrova u zaštiti prirode i životne sredine i stoga je veoma koristan. U velikoj meri se slažem sa njim. Ipak, mislim da u određenoj meri promašuje poentu i pokreće staru dilemu – šta je starije: koka ili jaje. Deo vašeg komentara uklapa se u stereotipni stav javnosti koji ima priličan efekat na mesto naše struke u društvu. Obrazložiću u najkraćim crtama:

Nakon završetka studija mladi biolozi i ekolozi izuzetno malo toga znaju praktično da rade, a posebno nisu osposobljeni za projektni rad. To je jedan od razloga zašto teško pronalaze posao”.

1. Mogućnost zapošljavanja nakon završetka studija osnovna je motivacija zbog koje mladi ljudi upisuju fakultete i zbog čega ih završavaju. Zahtevi tržišta su ti koji primarno diktiraju šta će ljudi studirati, a tek nakon toga afiniteti koji mladi ljudi imaju prema nekim profesijama. Ukoliko u startu znamo da nema radnih mesta za biologe i ekologe, interesovanje za te studije biće jako malo. Malo interesovanje studenata znači da ćemo školovati manji broj kolega, pa će i selekcija među njima biti slabija: nećemo imati mnogo studenata od kojih biramo najbolje, sa različitim talentima potrebnim za različita zanimanja, već ograničeni izbor onih koji su ili jako zagrejani da studiraju baš biologiju i ekologiju ili onih koji nisu suviše zrelo razmislili o sopstvenim karijerama i ambicijama. Ukratko, tržište rada jedan je od pokretača kvaliteta i kvantiteta na studijama.

2. Biolozi i ekolozi nisu imuni na odliv mozgova. Kao i u drugim sferama, i naši najbolji studenti odlaze na mesta koja im nude bolje uslove za rad i napredovanje, često u inostranstvo. Na mnogim radnim mestima i pozicijama koje su direktno povezane sa zaštitom prirode u Srbiji iz tih razloga nisu uvek i isključivo najbolji studenti koji su kroz studije stekli sva potrebna znanja ili koji imaju visoku sposobnost prilagođavanja, već i oni za koje se nisu otvorile bolje mogućnosti. Tome treba dodati i stranačko zapošljavanje, zapošljavanje preko veze i druge učestale anomalije što izrazito doprinosi negativnoj selekciji. Dakle, kada bi postojale bolje i pravednije mogućnosti za rad i zapošljavanje u oblasti zaštite prirode u našoj zemlji, naši fakulteti bi mogli da ponude bolje stručnjake.

3. Nastava na fakultetima iz fundamentalnih nauka kao što je biologija ne može da pripremi studente za sve vidove praktičnog rada. Verovatno je programe studiranje moguće unaprediti tako da studenti stiču više praktičnih znanja. Ipak,  mišljenja sam da fakulteti pre svega daju studentima širinu i osnovu da za dalje usavrštavanje u usko stručnim oblastima. Konkretno, zaštita prirode je uglavnom multidisciplinarna i zahteva znanja i veštine van oblasti prirodnih nauka i nemoguće ih je sve pokriti programima studiranja. Umesto usmeravanje programa studiranja na isključivo praktične aspekte biološke i ekološke struke, rešenje je možda pre u tome da se promoviše samostalno usavršavanje studenata, otvaranje mogućnosti za razne vidove stručne prakse, mogućnosti za volontiranje koje će se više vrednovati, podsticanje multidisciplinarnosti i povezivanja između sektora i dr. Zapravo, mislim da je širina biološkog obrazovanja ključna za kritičko mišljenje mladih stručnjaka kao i fleksibilnost u obavljanju različitih delatnost. Međusektorska saradnja je izuzetno važna za formiranje srtučnjaka sposobnih da odgovore na zahteve radnih pozicija i u tom smislu DZPPS, a još više studentske organizacije (na svim PMF-ovima postoje veoma aktivne studentrske organizacije) imaju neverovatno značajnu i nedovoljno prepoznatu ulogu.

4. Projektni rad nije jednini koji nedostaje u zaštiti prirode i životne sredine Srbije. Npr. u zaštiti biodiverziteta upečatljivo nedostaju fundamentalna istraživanja, odnosno infrastruktura i resursi za njihovo sprovođenje. U Srbiji su neophodni popisi flore i faune, liste vrsta, procene stanja i statusa populacija i monitoring. Ovo su aktivnosti koje moraju biti institucionalno finansirane i pažljivo koordinisane. Iako su pojedine grupe organizama dobro istražene i postoje velike mogućnosti uključivanja građanstva u programe monitoringa (takve su npr. ptice), situacija sa većinom grupa organizama je drugačija i zato je neophodno ulaganje u fundamentalna istraživanja i obrazovanje profilisanih stručnjaka. Postoji globalni deficit stručnjaka za fundamentalno prirodnjačke nauke. Drugačije organizovano ili efikasnije obrazovanje na fakultetima ne može da nadomesti ovaj nedostatak. Dakle, nedostaci u istraženosti i posledično zaštiti prirode više je posledica nepostojanja odogovarajućih pozicija nego u nedovoljnoj pripremljenosti stručnog kadra.

Na kraju, slažem se da problemi i nedostatci postoje u svakom segmetnu zaštite prirode i da prostor za unapređenje postoji i na nivou različitih nivoa studija. Situacija zahteva, kako ste lepo primetili, dijalog svih zainteresovanih strana. Ovo pismo je prilog tom dijalogu. Mnogo je nerazumevanja, nepoznanica, pa i nepoverenja između sektora koji su uklkjučeni u zaštitu prirode. Pozitivna je činjenica da se situacija menja jer zaštita životne sredine postaje sve značajnije društveno pitanje. Siguran sam da se će različite zainteresovane strane uspeti da nađu kreativne načine da unaprede stanje u zaštiti prirode i međusobnu saradnju, ali isto toliko sam siguran da je država ta koja mora da obezbedi klimu u kojoj je takav napredak moguć. Unapređenje tržišta rada je verovatno najsnažniji mehanizam.

dr Dimitrije Radišić
docent za užu naučnu oblast Zaštita životne sredine
Departman za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet u Novom Sadu“

Naslovna fotografija: Gary Peeples/USFWS