Čudesna seoba orlova ribara

Opasne avanture od hladne Finske do užarene Afrike

Prošlog novembra javnost u Srbiji rastužila je vest da je desetogodišnji orao ribar pronađen mrtav kod sela Boćevica nadomak Leskovca. Ribar „Oli“, kako su ga nazvali finski ornitolozi, tokom jesenje seobe nekoliko dana boravio je u Grdeličkoj klisuri gde je stradao od strujnog udara na pruzi Beograd-Skoplje. Ovu gracioznu grabljivicu stručnjaci su uz pomoć satelitskog odašiljača pratili sve do trenutka kada je prestao da se kreće.

Ornitolozi iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije finskim kolegama vratili su satelitski odašiljač koji je ovog leta postavljen na novog ribara, nazvanog „Rami“.

„Rami je odrasli mužjak koji se ove godine gnezdio u Finskoj i to na lokalitetu na kom se planira izgradnja vetroparka. Njega smo pomno pratili kako bismo saznali gde se kreće, na kojim vodama lovi i koliko visoko leti, što je od presudnog značaja za studiju procene uticaja vetroparka na životnu sredinu“, pojašnjava Matti Suopajärvi, ekolog iz Finske.

Rami je jesenju seobu započeo 20. septembra na finsko-švedskoj granici kod mesta Tornio. Na kranje odredište na sever Nigerije stigao je 31. oktobra nakon više od 6.500 pređenih kilometara, prosečno prevaljujući 160 kilometara po danu. Međutim, putanju dužu od 1.000 kilometara preko Egejskog i Sredozemnog mora, od turskog dela Trakije do severoistočne Libije, orao ribar je preleteo u celosti za 23 sata.

Prvu afričku noć Rami je prespavao na dalekovodnom stubu, a narednih 11 dana preletao je Saharu, odmarajući i spavajući na stenama i peščanim dinama. Trenutno se nalazi u plodnoj dolini reke Komadugu Gana gde će verovatno provesti narednih 4-5 meseci.

Orlovi ribari naseljavaju sve kontinente, osim Antarktika. Osnovna hrana su im ribe koje lovi obrušavanjem i zaranjanjem u vodu. Ribari naseljavaju vodena staništa bogata ribom, najčešće slatkovodna jezera. Velika gnezda grade na vrhu krošnji starih stabala. Istraživanja su pokazala da orlovi ribari u prirodi žive do 32 godine.

Orao ribar u Srbiji ima status strogo zaštićene vrste koja se na ovim podnebljima ne gnezdi gotovo 100 godina, dok jedinke iz severnih populacija našu državu preleću dva puta godinje kada se sele.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovodi Međunarodni projekat za sprečavanje stradanja ptica na dalekovodima “Life Danube Free Sky”. Strujni udari (elektrokucija) i sudari sa žicama dalekovoda (kolizija) koji uzrokuju hiljade smrtnih slučajeva i povreda koje bi se mogle izbeći, predstavljaju jednu od najvećih pretnji divljim pticama. Ove pretnje su cilj projekta „LIFE Danube Free Sky“, koji predstavlja jedinstveni primer široke međunarodne saradnje duž jednog od najvažnijih selidbenih koridora, mesta zaustavljanja i zimovališta za mnoge vrste ptica u Evropi – reke Dunav. U narednim godinama stavljen je akcenat na sledeće aktivnosti:  praćenje opasnih stubova i stradanja od istih, razviti bazu podataka i organizovati obuku učesnika, sprečavanje sudara ptica sa električnim vodovima, zaštita ptica od strujnog udara na distributivnim i železničkim vodovima, sprečavanje uznemiravanja i interakcije sa dalekovodima obezbeđivanjem bezbednih mesta za hranjenje i gnežđenje divljih ptica.