Afera Jadar – korist za neke, šteta i bezakonje za sve!
U prethodnih nekoliko meseci, a posebno sedmica, značajno su povećani pritisak i stvaranje privida dijaloga da bi se opravdale zakulisne radnje koje se u dolini Jadra, i generalno Srbiji, sprovode duže od 10 godina, a koje nisu naišle na opšte odobravanje javnosti (npr. 12, 13, 16). Posebno zabrinjava činjenica da je Ustavni sud RS u četvrtak 11.7.2024. preispitao i ukinuo odluku Vlade o ukidanju PPPN “Jadar” (1, 9, 35), a već pet dana kasnije ista ta Vlada je usvojila novu Uredbu koja može da se tumači samo kao nastavak projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra (36). Postavlja se pitanje zašto se to radi ovako brzo, zašto sada nema dijaloga za koji su se toliko zalagali?
Ovim se šalje vrlo loša poruka i lokalnoj i stručnoj javnost koje su se jasno izrazile protiv ovog projekta (npr. 7, 8), dok dodatno zabrinjavaju površna saopštenja stranih ambasadora (npr. 15, 17) i lokalnih političara (npr. 14, 18, 19, 20) što sve ukazuje na finansijski interes različitih nacionalnih i međunarodnih struktura. Namenski urađena, paušalna studija o proceni uticaja na životnu sredinu (13), uz osuđivanje dela javnosti koja se protivi ovom spornom projektu (19), ukazuju na krive namere onih koji nameravaju da ožive ovaj projekat i podržavaju brojne druge rudarske projekte širom Republike Srbije (npr. 21).
S punim pravom građani Srbije se pitaju da li se političari na vlasti svojski trude da ožive stare i pokrenu nove rudarske projekte tako da bi se država razvijala, ili da bi se zadovoljile potrebe stranih kompanija? Odgovor se može naslutiti jer se većina iskopanih mineralnih sirovina ne prerađuje u Srbiji i time se ne dobija skuplji proizvod, već se po niskim cenama izvozi u druge države gde se stiče dodatna vrednost. Budući da se širom zemlje nameravaju otvarati rudnici i jalovišta (21), da živimo u zemlji sa uglavnom vazduhom lošeg kvaliteta (npr. 22), lošim vodovodima i zagađenim površinskim vodama (npr. 23, 24, 25) jasno je da se ubrzano dovodi u pitanje opstanak stanovništva i očuvanje prirode u celini.
Postavlja se pitanje da li je investitor za ovaj projekat uradio IFC 6 standard prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (International Finance Corporation’s Guidance Note 6: Biodiversity Conservation and Sustainable Management of Living Natural Resources)? Znamo da nije. Ovaj standard identifikuje rizike i uticaj nekog projekta i njegovu isplativost, a sve kroz prizmu ekosistemskih usluga i očuvanja biodiverziteta analiziranog područja.
Proces identifikacije rizika i uticaja prilikom izrade IFC 6 standarda uzima u obzir direktne i indirektne uticaje u vezi sa projektom na biodiverzitet i usluge ekosistema, identifikuje sve značajne preostale uticaje. Razmatraju se relevantne pretnje po biodiverzitet i usluge ekosistema, posebno sa fokusom na gubitak staništa, degradaciju i fragmentaciju, invazivne strane vrste, prekomernu eksploataciju, hidrološke promene, opterećenje nutrijentima i zagađenje. Takođe, uzimaju se u obzir različite vrednosti koje su vezane za biodiverzitet i usluge ekosistema drugih zainteresovanih strana.
Direktni uticaji mogu uključivati: poremećaj ili smanjenje populacija vrsta ili njihovih staništa, efekte emisija i efluenta, izmene površinske hidrologije, oblika zemljišta i obalnih procesa, širenje invazivnih vrsta, efekat ruba i prepreke rasejavanju, smanjen pristup uslugama ekosistema uključujući gubitak ili degradaciju staništa. Indirektni uticaji mogu uključivati: pristup trećih strana izazvan projektom, migraciju povezanu sa uticajem korišćenja resursa, uključujući konverziju zemljišta, lov i trgovinu divljim životinjama i širenje invazivnih stranih vrsta.
Kako će projekat „Jadar“ negativno uticati na većinu od gore pomenutih faktora, neophodno je sve te faktore analizirati kroz isplativost projekta, izvodljivost i dugoročne negativne posledice do kojih će dovesti. U vezi sa svime navedenim, lokalno i regionalno stanovništvo, te stručna javnost, imaju pravo da se izjašnjavaju i protive (2, 7, 8, 9, 10).
Važno je podsetiti da živimo u vreme intenzivnih klimatskih promena, suša i poplava (npr. 6, 26, 28, 29), da su projekti poput “Jadra” korisni za nekoga i šteta za sve (2), da nemamo dovoljno rudarskih inspektora koji bi vršili nadzor ni za postojeće rudnike iz čijih jalovišta se neretko u prirodu izlivaju otpadne vode (27), kao i da je za pomenuti projekat već utvrđeno da bi i finansijski i za životnu sredinu bio štetan (7, 8).
Podsećamo da se suočavamo sa sve većim sušama i problemima u vodosnabdevanju širom Srbije (npr. 5, 24), da je cena litijuma u značajnom padu (npr. 30), da su već razvijene natrijum jonske baterije koje su daleko jeftinije i bezbednije od litijumskih (npr. 31), da građani prema ratifikovanoj Arhuskoj konvenciji imaju pravo da odlučuju o svojoj životnoj sredini, te da je po toni cena litijuma trenutno niža od većine osnovnih prehrambenih namirnica koje kupujemo u prodavnicama.
Kada se sve to uzme u obzir, uz česte probleme sa jalovištima širom zemlje koji su već izazvali dugoročne posledice (npr. 3, 32, 33, 34) i nefunkcionalnom inspekcijskom službom (npr. 27), strahovi javnosti su realni i ne smeju se zanemarivati. Zbog svega navedenog izražavamo svoje protivljenje oživljavanju projekta “Jadar” i podržavamo sve one koji se zalažu za očuvanje ustavno-pravnog poretka Republike Srbije.
Izvori:
2. https://pticesrbije.rs/jadarit-dobit-za-nekoga-steta-za-sve/
3. https://krivelj.org/index.php/krivelj-aktuelno/221-jalovisna-brana-u-selu-krivelj-popustila
8. https://www.sanu.ac.rs/snimak-naucnog-skupa-projekat-jadar-sta-je-poznato/
10. https://www.slobodnaevropa.org/a/blokade-puteva-protesti-ekoloski-rio-tinto/31637489.html
11. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-69157221
13. https://www.politika.rs/sr/clanak/621888/Jadar-nece-zagaditi-vodu
14. https://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/ministarka-neophodna-javna-debata-o-projektu-jadar_1553660.html
15. https://www.rts.rs/lat/vesti/politika/5482887/pajat-dzefri-litijum-srbija.html
16. https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/5417285/litijum-jadar-rio-tinto.html
19. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/vucic-strane-sluzbe-su-sprecile-eksploataciju-litijuma-u-srbiji/
21. https://luftika.rs/planovi-rudnici-u-srbiji/
23. https://www.espreso.co.rs/vesti/drustvo/1145767/kvalitet-vode-u-srbiji
24. https://www.politika.rs/sr/clanak/47520/U-45-gradova-Srbije-voda-sumnjivog-kvaliteta
25. https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56464521
26. https://energetskiportal.rs/evropa-u-2023-godini-toplotni-talasi-i-jake-poplave/
27. https://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/rudarski-inspektori-se-mogu-prebrojati-na-prste-jedne-ruke
29. http://www.sepa.gov.rs/download/prezentacije/2015/UticajPoplavaNaZemljiste2014.pdf
33. https://www.vesti.rs/Drustvo/Jaloviste-zagadilo-Drinu-Mali-Zvornik-bez-vode-za-pice.html
36. https://insajder.net/teme/vlada-srbije-donela-novu-uredbu-nastavlja-se-projekat-rio-tinta