Afera Jadar – korist za neke, šteta i bezakonje za sve!

Objavljeno 17.07.2024.

U prethodnih nekoliko meseci, a posebno sedmica, značajno su povećani pritisak i stvaranje privida dijaloga da bi se opravdale zakulisne radnje koje se u dolini Jadra, i generalno Srbiji, sprovode duže od 10 godina, a koje nisu naišle na opšte odobravanje javnosti (npr. 12, 13, 16). Posebno zabrinjava činjenica da je Ustavni sud RS u četvrtak 11.7.2024. preispitao i ukinuo odluku Vlade o ukidanju PPPN “Jadar” (1, 9, 35), a već pet dana kasnije ista ta Vlada je usvojila novu Uredbu koja može da se tumači samo kao nastavak projekta iskopavanja litijuma u dolini Jadra (36). Postavlja se pitanje zašto se to radi ovako brzo, zašto sada nema dijaloga za koji su se toliko zalagali?

Dolina Jadra, fotografija: Saša Stojanović

Ovim se šalje vrlo loša poruka i lokalnoj i stručnoj javnost koje su se jasno izrazile protiv ovog projekta (npr. 7, 8), dok dodatno zabrinjavaju površna saopštenja stranih ambasadora (npr. 15, 17) i lokalnih političara (npr. 14, 18, 19, 20) što sve ukazuje na finansijski interes različitih nacionalnih i međunarodnih struktura. Namenski urađena, paušalna studija o proceni uticaja na životnu sredinu (13), uz osuđivanje dela javnosti koja se protivi ovom spornom projektu (19), ukazuju na krive namere onih koji nameravaju da ožive ovaj projekat i podržavaju brojne druge rudarske projekte širom Republike Srbije (npr. 21).

S punim pravom građani Srbije se pitaju da li se političari na vlasti svojski trude da ožive stare i pokrenu nove rudarske projekte tako da bi se država razvijala, ili da bi se zadovoljile potrebe stranih kompanija? Odgovor se može naslutiti jer se većina iskopanih mineralnih sirovina ne prerađuje u Srbiji i time se ne dobija skuplji proizvod, već se po niskim cenama izvozi u druge države gde se stiče dodatna vrednost. Budući da se širom zemlje nameravaju otvarati rudnici i jalovišta (21), da živimo u zemlji sa uglavnom vazduhom lošeg kvaliteta (npr. 22), lošim vodovodima i zagađenim površinskim vodama (npr. 23, 24, 25) jasno je da se ubrzano dovodi u pitanje opstanak stanovništva i očuvanje prirode u celini.

Postavlja se pitanje da li je investitor za ovaj projekat uradio IFC 6 standard prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (International Finance Corporation’s Guidance Note 6: Biodiversity Conservation and Sustainable Management of Living Natural Resources)? Znamo da nije. Ovaj standard identifikuje rizike i uticaj nekog projekta i njegovu isplativost, a sve kroz prizmu ekosistemskih usluga i očuvanja biodiverziteta analiziranog područja.

Proces identifikacije rizika i uticaja prilikom izrade IFC 6 standarda uzima u obzir direktne i indirektne uticaje u vezi sa projektom na biodiverzitet i usluge ekosistema, identifikuje sve značajne preostale uticaje. Razmatraju se relevantne pretnje po biodiverzitet i usluge ekosistema, posebno sa fokusom na gubitak staništa, degradaciju i fragmentaciju, invazivne strane vrste, prekomernu eksploataciju, hidrološke promene, opterećenje nutrijentima i zagađenje. Takođe, uzimaju se u obzir različite vrednosti koje su vezane za biodiverzitet i usluge ekosistema drugih zainteresovanih strana.

Direktni uticaji mogu uključivati: poremećaj ili smanjenje populacija vrsta ili njihovih staništa, efekte emisija i efluenta, izmene površinske hidrologije, oblika zemljišta i obalnih procesa, širenje invazivnih vrsta, efekat ruba i prepreke rasejavanju, smanjen pristup uslugama ekosistema uključujući gubitak ili degradaciju staništa. Indirektni uticaji mogu uključivati: pristup trećih strana izazvan projektom, migraciju povezanu sa uticajem korišćenja resursa, uključujući konverziju zemljišta, lov i trgovinu divljim životinjama i širenje invazivnih stranih vrsta.

Kako će projekat „Jadar“ negativno uticati na većinu od gore pomenutih faktora, neophodno je sve te faktore analizirati kroz isplativost projekta, izvodljivost i dugoročne negativne posledice do kojih će dovesti. U vezi sa svime navedenim, lokalno i regionalno stanovništvo, te stručna javnost, imaju pravo da se izjašnjavaju i protive (2, 7, 8, 9, 10).

Važno je podsetiti da živimo u vreme intenzivnih klimatskih promena, suša i poplava (npr. 6, 26, 28, 29), da su projekti poput “Jadra” korisni za nekoga i šteta za sve (2), da nemamo dovoljno rudarskih inspektora koji bi vršili nadzor ni za postojeće rudnike iz čijih jalovišta se neretko u prirodu izlivaju otpadne vode (27), kao i da je za pomenuti projekat već utvrđeno da bi i finansijski i za životnu sredinu bio štetan (7, 8).

Podsećamo da se suočavamo sa sve većim sušama i problemima u vodosnabdevanju širom Srbije (npr. 5, 24), da je cena litijuma u značajnom padu (npr. 30), da su već razvijene natrijum jonske baterije koje su daleko jeftinije i bezbednije od litijumskih (npr. 31), da građani prema ratifikovanoj Arhuskoj konvenciji imaju pravo da odlučuju o svojoj životnoj sredini, te da je po toni cena litijuma trenutno niža od većine osnovnih prehrambenih namirnica koje kupujemo u prodavnicama.

Kada se sve to uzme u obzir, uz česte probleme sa jalovištima širom zemlje koji su već izazvali dugoročne posledice (npr. 3, 32, 33, 34) i nefunkcionalnom inspekcijskom službom (npr. 27), strahovi javnosti su realni i ne smeju se zanemarivati. Zbog svega navedenog izražavamo svoje protivljenje oživljavanju projekta “Jadar” i podržavamo sve one koji se zalažu za očuvanje ustavno-pravnog poretka Republike Srbije.