Dimitrije Radišić, novi član Upravnog odbora EBCC-a

Na konferenciji Evropskog saveta za popis ptica (EBCC – European Bird Census Council) u Rigi, predstavljena su trojica novih, entuzijastičnih članova Upravnog odbora: Mattija Brambilla (Italija), Nicholas Strebel (Švajcarska) i Dimitrije Radišić (Srbija), vanredni profesor departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, stalni saradnik i član Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Uz čestitke Dimitriju koji je prvi član Upravnog odbora EBCC-a iz Srbije, prenosimo intervju koji je tim povodom objavljen na zvaničnom sajtu ove organizacije u kojem on govori o svom dosadašnjem profesionalnom radu i onome što se nada da će postići tokom svog prvog mandata u okviru kog će preuzeti i ulogu novog urednika časopisa Bird Census News.

Dimitrije, koja je tvoja oblast istraživanja i na čemu se fokusira tvoj rad na fakultetu?

Tokom svoje karijere radio sam na mapiranju, popisivanju i zaštiti ptica u Srbiji, kako kroz posao na Univerzitetu na kojem sam zaposlen, tako i kroz aktivnosti u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (BirdLife Srbija), čiji sam član već 25 godina. Trenutno radim u Laboratoriji za istraživanje i zaštitu biodiverziteta, koja je najpoznatija po višedecenijskom istraživanju osolikih muva. Ovi insekti, zajedno sa pčelama i leptirima, predstavljaju jedne od najvažnijih oprašivača, i zbog krize oprašivača u Evropi privukli su veliku pažnju konzervatora. Kako bi se istraživanje njihovog statusa i ekologije stavilo u širi kontekst, zaposlen sam u ovoj laboratoriji upravo zbog svog iskustva u mapiranju, praćenju i proceni populacija ptica.

Moja karijera je posebno obeležena radom na Crvenoj knjizi ptica Srbije i Evropskom atlasu ptica gnezdarica (EBBA2 – European Breeding Bird Atlas 2), gde sam bio deo koordinacionog tima za moju oblast. Doktorska disertacija mi je bila usmerena na procenu efikasnosti zaštićenih područja u Srbiji za uobičajene vrste ptica, koristeći modele rasprostranjenosti vrsta kako bih analizirao koliko se njihova staništa zaista preklapaju sa mrežom zaštićenih područja. Posebno me interesuje zaštita vrsta ptica poljoprivrednih staništa, čija staništa nisu adekvatno obuhvaćena zaštićenim područjima.

Skoro sav moj rad povezan je s podacima o pticama prikupljenim kroz inicijative građanske nauke, koje me odavno fasciniraju. Moja omiljena vrsta je modrovrana (European Roller), i zajedno sa kolegama radim na njenoj zaštiti kroz postavljanje i praćenje veštačkih gnezda. Smatram da je doprinos oporavku njene populacije u Srbiji moje najveće postignuće, i istovremeno pravi trijumf građanske nauke.

Na univerzitetu predajem više kurseva vezanih za biologiju zaštite, i trudim se da studentima predstavim različite mogućnosti profesionalnog angažovanja u zaštiti prirode.

Šta te motivisalo da se pridružiš Upravnom odboru EBCC-a?

Biti nacionalni delegat, a posebno član Upravnog odbora EBCC-a, za mene je velika čast i odgovornost. Prihvatio sam ovu ulogu pre svega jer veoma cenim pristup koji EBCC ima u oblikovanju sveobuhvatnog razumevanja stanja populacija ptica širom Evrope, kao i u uspostavljanju snažne i funkcionalne mreže saradnika koja povezuje ceo kontinent.

Iz ličnog iskustva znam koliko je pristup EBCC-a efikasan i značajan za zemlje u kojima je ornitologija još u razvoju. U Srbiji smo osetili koliko podrška ove međunarodne zajednice stručnjaka može biti motivišuća, a ponekad i ključna za sprovođenje aktivnosti od nacionalnog značaja, koje su ujedno deo šireg evropskog konteksta.

Zanimanje za zaštitu ptica veoma varira među različitim regionima Evrope, a u mnogim delovima, uključujući i moju zemlju, nedovoljno ulaganje u prikupljanje osnovnih podataka o pticama značajno je usporilo napore u zaštiti prirode. Zanimljivo je kako inicijative EBCC-a mogu ubrzati napredak u takvim situacijama.

S druge strane, čak i stručnjacima nekad je teško da u potpunosti razumeju izazove istraživanja, monitoringa i zaštite sa kojima se suočavaju zemlje s manje razvijenom ornitološkom tradicijom. Moja glavna motivacija jeste da pomognem u prevazilaženju tih razlika i da doprinesem širenju i jačanju misije EBCC-a.

Na šta bi voleo da se fokusiraš u okviru EBCC-a?

Moja uloga u Upravnom odboru EBCC-a biće da uređujem časopisa Bird Census News. Ovo je za mene značajan izazov, s obzirom na moje skromno iskustvo u uređivanju naučnih časopisa. Ipak, Bird Census News je posebno zanimljiv jer zauzima specifičnu nišu – objavljuje članke koji prikazuju važne i inovativne programe koji su osnova za monitoring, mapiranje i popisivanje ptica širom Evrope.

Ovaj aspekt naučnog rada često je nedovoljno zastupljen u naučnim časopisima, gde se fokus stavlja na zaključke i šira značenja, dok se osmišljavanje programa za prikupljanje podataka i monitoring često podrazumeva. Bird Census News je dragocen jer stalno podseća da kvalitetni naučni rezultati zavise od dobro osmišljenih programa prikupljanja podataka.

Praksa pokazuje da je dizajn monitoringa brojnosti i rasprostranjenosti ptica često izuzetno impresivan, i deljenje tih iskustava je od velikog značaja. Pored toga, u zemljama istočne i jugoistočne Evrope u toku su brojne aktivnosti za uspostavljanje programa koji u najrazvijenijim ornitološkim državama postoje već decenijama. Takve inicijative zaslužuju širu vidljivost u ornitološkoj zajednici, posebno zbog potencijala da doprinesu zajedničkim ciljevima na evropskom i globalnom nivou.

Posebno me interesuje promocija aktivnosti mapiranja, popisivanja i monitoringa ptica u delovima Evrope gde su ove prakse još u razvoju.

Koje mogućnosti i izazove vidiš u svom prvom mandatu u Upravnom odboru EBCC-a?

Brz napredak u prikupljanju i skladištenju podataka o pticama, kao i izvanredne mogućnosti za njihovu analizu i interpretaciju, predstavljaju istovremeno prilike i izazove. Razvojem EuroBird Portala i brojnih pratećih platformi, napravljen je ogroman iskorak u količini i kvalitetu prikupljenih podataka.

Količina informacija o pticama koje se prikupljaju širom Evrope, uz upotrebu prilično standardizovanih metoda, je ogromna, a mogućnosti za njihovu analizu praktično neograničene. Jedno od ključnih dostignuća EBCC-a je upravo istraživanje i promovisanje ovih analitičkih potencijala.

Međutim, kao i uvek kada se nešto brzo razvija, javljaju se i velike razlike. Na primer, vidljiva je razlika između zemalja sa razvijenim programima monitoringa ptica, uz odgovarajuću infrastrukturu za podatke, i onih koje se još uvek oslanjaju na lokalne spiskove i pojedinačne nalaze kao glavni izvor informacija.

Dok jedne zemlje redovno ažuriraju karte rasprostranjenosti, procene brojnosti i druge podatke, druge to još uvek rade ručno, sporije i sa manje resursa. Takve razlike ponekad otežavaju razumevanje realnih izazova. Na primer, u Srbiji, gde infrastruktura za obradu podataka još uvek nije razvijena, često smo potcenjivali koliko je rad sa velikim skupovima podataka zahtevan. S druge strane, kolegama iz razvijenijih zemalja je verovatno teško da u potpunosti shvate razliku između rasutih podataka iz slabo istraženih regiona i detaljnih, sistematski prikupljenih podataka iz proučenijih područja.

EBCC kao organizacija pokazuje duboko razumevanje i interesovanje za ove izazove, ali će se s razvojem nauke i tehnologije pojavljivati novi. To je prirodni deo procesa.

Imaš li još nešto što bi želeo da podeliš o svojoj ulozi u EBCC-u

Još jednom želim da izrazim svoje oduševljenje zbog uloge koja mi je dodeljena u okviru EBCC-a, ali i da priznam da osećam izvesnu tremu. Iskreno verujem da su misija i način rada EBCC-a ne samo jedinstveni, već i vredni divljenja, zahvaljujući umrežavanju partnera širom kontinenta, uz poštovanje različitih konteksta u kojima se ornitologija razvija. Nadam se da ću lično doprineti toj misiji u godinama koje dolaze.