Svaka ptica se računa – doprinesi zaštiti ptica kroz novi EuroBirdPortal projekat

vreme čitanja: 5 minuta

Zašto je važan projekat LIFE EuroBirdPortal reinforcement?

Dobro je poznato da ptice ne poznaju ustanovljene državne granice, te ako želimo da proučavamo ili štitimo neku vrstu, potrebna je šira međunarodna saradnja. Prvi i osnovni korak te međunarodne saradnje u proučavanju i zaštiti ptica svakako je sakupljanje i deljenje podataka o njima, jer jedino na taj način možemo izgraditi kompletnu sliku o životu neke vrste koja svojim krilima povezuje toliko udaljene predele.

Da to ilustrujemo, pomoći će nam rusi svračak (Lanius collurio). Na EuroBirdPortalu možete pratiti kretanje ptica u realnom vremenu, ali takođe i u prošlosti. Na sledećoj slici crvene tačke, na osnovu zabeleženih podataka, prikazuju prisustvo rusog svračka sredinom maja 2011. (levo) i 2020. (desno). Zašto ih je 2011. godine bilo tako malo?

Zahvaljujući prstenovanju i korišćenju baze podataka, kasnije je ustanovljeno da su uzrok tome katastrofalne suše na Rogu Afrike gde rusi svračci odmaraju tokom migracija. Zbog suše, pticama je bilo potrebno više vremena za izgradnju telesne mase neophodne za putovanje, što je za posledicu imalo kasniji dolazak i gnežđenje u Evropi te 2011. godine.

Na mapama se može videti i potpuno odsustvo podataka sa većeg dela Balkanskog poluostrva. U čitavoj jugoistočnoj Evropi situaija je slična. Iako u ovom delu Evrope živi 8.9% evropskog stanovništa, odavde stiže tek 1.4% posto podataka. Da bi se ta slika promenila, a priroda temeljnije proučavala i štitila, pokrenut je projekat LIFE EBP reinforcement sa ciljem da podstakne prikupljanje podataka, poboljša njihovu količinu i kvalitet na području jugoistočne Evrope. Zajedno sa još 9 organizacija iz Evrope, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije deo je ovog projekta.

U nastavku, saznajte ključna pitanja o važnosti sakupljanja podataka kako biste i vi mogli da doprinesete ciljevima projekta.

Šta je EBP?

Euro Bird Portal (EBP) je krovni portal koji objedinjuje podatke o pticama sa 21 drugog globalnog (npr. eBird) ili regionalnog (npr. ORNITODATA, SmartBirds..) portala o pticama.

Opšti ciljevi EuroBirdPortala :

• opisati i prikazati prostorne i vremenske promene u rasprostranjenju ptica trenutno i kroz duži vremenski period na nivou cele Evrope
• podstaći prikupljanje podataka o pticama i poboljšati kvalitet istih

Zašto je sakupljanje podataka važno?

Neke promene u prirodi se dešavaju brzo, a ptice kao izuzetno pokretljivi organizmi su dobri indikatori takvih promena. Odgovor ptica na promene u prirodi može biti u vidu promena u brojnosti, seobi, ishrani, ponašanju, itd. Ukoliko adekvatno ispratimo sve promene, možemo blagovremeno predložiti odgovarajuće mere zaštite ptica i najvažnijih staništa.

Ornitologa nema dovoljno da isprate sve promene i potrebna je pomoć građana, ljubitelja prirode i posmatrača ptica.

Šta je podatak?

Najjednostavniji podatak čine: lokacija (koordinate) ptice, datum i vrsta. Dodatno, se može upisati vreme posmatranja, broj jedinki, pol/starost jedinke, posmatrač itd… Što više detalja zabeležimo to je podatak vredniji.

Podatak može biti prikupljen na dva načina kao slučajno opažanje ili u vidu liste. U zavisnosti od toga na koji način se prikupi, različito vredi.

Navedeni podatak o crvendaću bi bio slučajno opažanje. Na osnovu slučajnog opažanja dobijamo informaciju o tome gde je crvendać prisutan, ali ne i da li su druge (manje zanimljive) vrste bile prisutne (npr. velika senica i svraka) i koliko je vremena uloženo u posmatranje.

Podatak u vidu liste

Najjednostavniju listu čine: lokacija (koordinate) ptice, datum, niz prepoznatih vrsta, vremenski period posmatranja, istraživano područje na osnovu lokacije posmatrača.

Za prikupljanje podataka u vidu lista postoji jedno pravilo: svaka prepoznata vrsta se mora zabeležiti (nema ignorisanja manje zanimljivih vrsta).

Zašto su liste bolje?

Na osnovu podatka u vidu liste, osim informacije o prisustvu neke vrste, dobijamo i informacije o odsustvu drugih vrsta i o uloženom naporu u posmatranje.

Zašto je važno odsustvo vrste?

Na osnovu liste iz primera znamo da za pola sata posmatranja nije zabeležena crna crvenrepka kao i ostalih 345 drugih vrsta zvanično zabeleženih u Srbiji. To ne znači da crne crvenrepke nema u Minićevu. Znači da nije zabeležena za pola sata posmatranja u dvorištu škole. Ta jedna lista ne govori mnogo, ali mnogo govori zajedno sa još 10 000 drugih lista. Na osnovu njih znamo da crna crvenrepka nije tako česta u naseljima u pobrđu. Ili možda jeste?

Zašto je važan napor uložen u posmatranje?

Nije isto ako ptice posmatramo tokom 10 minuta i tokom 20 minuta.  Tokom 10 minuta zabeležićemo najbrojnije, najčešće i najdetektabilnije vrste. Što duže posmatramo, imamo veću šansu da zabeležimo ređe vrste.

U kojoj aplikaciji praviti liste?

I slučajna opažanja i liste možemo beležiti u aplikaciji Naturalist. Prikupljanje slučajnih opažanja je detaljno objašnjeno u sledećem videu.

Za prikupljanje podataka u vidu liste u aplikaciji Naturalist potrebno je kliknuti na žuti plus u donjem desnom uglu i potom odabrati treću (gledano odozgo) opciju – lista na terenu. Aplikacija će pitati da li želite da beleži putanju kretanja posmatrača – preporučujemo ovu opciju. Klikom na žuto dugme dalje aplikacija će početi da meri vreme posmatranja i možete  početi sa beleženjem svih vrsta koje prepoznate (i svrake i vrane).

Kada primetite da nemate više koncentracije ili vremena da zabeležite sve prepoznate vrste, prekinite posmatranje klikom na kvadratić stop u gornjem desnom uglu. Potom će se pojaviti vreme početka i završetka liste i žuto dugme sve vrste su unešene na koje je potrebno kliknuti da biste završili listu i potvrdili da ste uneli sve prepoznate vrste. Na taj način ste prikupili vašu prvu listu. Čestitamo!

Ceo proces je završen tek nakon što pošaljemo podatke iz liste na server, jednostavnim klikom na dugme za sinhronizaciju u dnu ekrana.