Od hobija do misije: istraživanje skrivenih gljiva Bosne i Hercegovine
Bosna i Hercegovina, sa svojim raznovrsnim ekosistemima i jedinstvenim biodiverzitetom, dugo je bila žarište zaštite prirode. Međutim, među svim naporima ka zaštiti prirode ovog regiona, gljive su ostale nedovoljno istraženo blago.
Prepoznajući potrebu za dubljim razumevanjem ovih fascinantnih organizama, Mikološko udruženje (MycoBH), podržano od strane BirdLife International (kroz ulogu Regionalnog implementacionog tima za Mediteranski basen u sklopu Partnerskog fonda za kritične ekosisteme – CEPF), krenulo je u pionirsku misiju. Obišli su obale reka Neretve, Bregave, Bune i Bunice kako bi sproveli pionirska istraživanja.
S obzirom na polusuve klimatske uslove ovih kraških područja, otkrivanje gljiva koje su prilagođene takvim surovim klimatskim uslovima nije bilo lako. Ovi organizmi obično bujaju u vlažnim okruženjima, ali su u ovom području evoluirali kako bi izdržali duge periode suše, čekajući savršeni trenutak da izniknu i reprodukuju se. Ova izuzetna prilagodljivost privukla je radoznalost tima Mikološkog udruženja, ističući potrebu da se detaljnije istraži njihova jedinstvena ekologija i otkriju tajne ovih otpornih organizama.
“Niko ne veruje da tražimo gljive na ovakvom terenu i u uslovima poput ovih”, kaže Nedim Jukić, predsednik Mikološkog udruženja. “Iznenađeni meštani obično pitaju: “Pečurke?”, jer ne veruju da gljive ili pečurke mogu postojati u tako neplodnim staništima.”
MIkološko udurženje je započelo ambicioznu misiju klasifikacije i procene gljiva Bosne i Hercegovine, pridržavajući se strogih kriterijuma Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN). Ipak, tim se suočio sa jedinstvenim izazovom: prostranstvom područja u kontrastu sa vrstama malih dimenzija. Stoga su suzili obim svog istraživanja, birajući samo najperspektivnija mesta za vizuelne pretrage; a kada bi primetili nešto značajnije pribegli bi detaljnijim istraživanjima.
Pronalazeći gljive, pažljivo su beležili uslove okoline, tačne geokoordinate i druge vrste, posebno vegetaciju, koja podržava opstanak gljiva. Ova temeljna metoda osigurala je da svaki nalaz bude precizno dokumentovan, povećavajući pouzdanost i vrednost njihovog pionirskog istraživanja.
Štaviše, usvojili su in-vivo taksonomski pristup – kao metodu koja istražuje život gljiva dok su one žive, čuvajući njihovo tkivo kako bi posmatrali njihovo ponašanje i karakteristike u kontrolisanim laboratorijskim uslovima. Ovaj pristup je otkrio složene detalje o ekologiji gljiva, njihovoj interakciji sa drugim vrstama poput biljaka i njihovim reakcijama na različite uslove okoline. Proučavajući gljive u ovom dinamičnom stanju, istraživači MIkološkog udruženja su sproveli eksperimente i detaljna istraživanja koja su nadmašila ograničenja očuvanih uzoraka. Ovaj inovativni pristup osigurao je da dođu do neprocenjivih informacija koje bi inače mogle biti izgubljene.
Tokom 18 meseci, tim je dokumentovao 241 vrstu gljiva. Usled nepogodnih uslova duž reke Bregave otkriveno je samo par nalaza, ali su oni bili ključni. Među njima je bio Hymenoscyphus laetus, mediteranska vodena vrsta nikada ranije pronađena na kopnu. Još jedno izuzetno otkriće bilo je Kompsoscypha chudei, obično pronađen na Madagaskaru, zbog čega nosi nadimak ‘tropska vrsta.’
Čak i u degradiranim područjima koja su pod uticajem ljudskih aktivnosti, pronašli su retke gljive kao što je Peziza buxea, prethodno zabeležena u samo dve evropske zemlje, na izletištu obale reke Jasenice – što je još jedno prvo otkriće za Bosnu i Hercegovinu. Pored toga, pronašli su potencijalno nove vrste za nauku, uključujući dve iz roda Cheilymenia, koje zahtevaju molekularnu analizu za potvrdu.
Mikološko udruženje je podelilo neka od otkrića u dokumentarcu, a sa namerom da podeli više u sveobuhvatnoj publikaciji, ističući značaj ovih vrsta gljiva. Ovi rezultati istraživanja imaju za cilj da edukuju javnost o važnosti gljiva i potrebi da se one sačuvaju.
Pogledajte pomenuti dokumentarac:
Istraživanju gljiva na prostorima Bosne i Hercegovine nije kraj. Budući koraci uključuju sprovođenje DNK analize kako bi se potvrdio identitet retkih i potencijalno novih vrsta gljiva i saradnju sa drugim mikolozima kako bi se dalje istražio njihov značaj. Nadamo se da će nalazi inspirisati druge donatore da podrže dalja istraživanja, omogućujući da se otkrije još više tajni skrivenog sveta gljiva Bosne i Hercegovine i osigura njihovo očuvanje za buduće generacije.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptice Srbije – BirdLife Serbia je implementacioni partner za mehanizam malih grantova za Balkan za regionalni implementacioni tim za Mediteranski basen, u okviru Partnerskog fonda za kritične ekosisteme – CEPF. Ukoliko vas interesuje da pogledate projekte podržane od strane CEPF-a, više o tome saznajte OVDE.