Završen popis retkih i ugroženih sabljarki

Prvi popis sabljarki (Recurvirostra avosetta) završen je 20. jula 2023. godine. Sa populacijom od 90 do 200 parova, uz izraženu fluktuaciju brojnosti iz godine u godinu, ova vrsta se nalazi u Crvenoj knjizi Srbije, a pored njih popisivane su i sve druge šljukarice prisutne tokom gnezdeće sezone na različitim plitkim vodenim staništima, uglavnom u severnom delu zemlje.

U periodu između 15. maja i 20. jula obiđeno je preko 400 lokacija različitih vodenih staništa (bara na oranicama, ribnjaka, jezera, taložnika farmi i drugih otpadnih voda, vodoplava reka) uključujući i sva do sada poznata gnezdilišta sabljarki, a u akciji je učestvovalo preko 100 posmatrača ptica. Među njima neki su po prvi put učestvovali u ovakvom popisu, a podaci su beleženi u posebne formulare koji su pripremljeni za ovu priliku. Iako se isprva mislilo da će ovo biti laka i brza akcija, velike padavine i formiranje velikog broja bara na oranicama znatno je usložnilo posao.

Tokom rada na terenu otkriveno je više od 10 novih lokacija na kojima sabljarke do sada nisu beležene na gnežđenju. Ukupno je evidentirano 29 gnezdilišta sa najmanje 51 gnezdećim parom koji je makar pokušao gnežđenje, što je značajno manje u odnosu na ranije procene za ovu vrstu. Po svemu sudeći, iako je tokom proleća bilo mnogo padavina i periodičnih bara, izgleda da to nije pozitivno uticalo na brojnost i uspešnost gnežđenja sabljarki ove sezone. Razlozi su različiti, od nestanka ili značajnih izmena nekih staništa, pa do plavljenja gnezda usled padavina i brzog presušivanja periodičnih bara. Ipak, više ćemo o svemu znati nakon analize svih pristiglih formulara u narednim nedeljama.

Pored podataka o sabljarkama prikupljen je veliki broj podataka o šljukaricama i drugim pticama vodenih staništa što je najsveobuhvatniji takav popis do sada sproveden u gnezdećem periodu. Ukupno je prebrojano preko 5.000 šljukarica, a otkriveno je više desetina novih gnezdilišta vlastelica (Himantopus himantopus), crvenonogih sprudnika (Tringa totanus), žalara slepića (Charadrius dubius), riđoglave (Aythya ferina) i patke njorke (Aythya nyroca), grogotovca (Spatula querquedula), kao i do sada nepoznatih kolonija čaplji.

Zahvaljujemo se svim vrednim saradnicima i drugima koji su na bilo koji način pomogli rad na terenu, a posebno vlasnicima ribnjaka i farmi, staraocima rezervata koji su nam omogućili obilazak različitih vodenih staništa. Intenzivan rad na terenu pomogao je i prikupljanje podataka za prvi Atlas gnezdarica Srbije! Sabljarke svakako ostaju jedne od najređih i estetski najzanimljivijih gnezdarica Srbije.