Zašto je opasno biti ptica selica?

Dvaput godišnje, milijarde ptica selica otpočinju putovanja širom sveta. Ove ptice prate određene rute koje se zovu migratorni putevi, što predstavlja svojevrsni nebeski auto-put. Zimi putuju na jug, a u proleće na sever da bi se gnezdile.

Ptice selice dostižu neverovatne brzine, visine i prelaze impresivne distance, ali su njihova putovanja puna rizika i opasnosti. Ljudska delatnost je uspela da dodatno oteža putovanje i izmori ptice.

Nelegalno trovanje ptica

Samo na Mediteranu više od 25 miliona ptica selica bude ubijeno na godišnjem nivou. Neke završe u tanjiru, ali se u većini slučajeva one se love iz zabave, tokom i van predviđene sezone lova. Nelegalne metode, poput električnih uređaja koji ih namame u zamku, često se kombinuju sa zabranjenim načinima hvatanja ptica, kao što su mreže za hvatanje ptica ili štapići premazani lepkom, što dovodi do spore i bolne smrti.

Ptice grabljivice, kao što je bela kanja (Neophron percnopterus) čija populacija nestaje, često umiru tako što pojedu otrovan mamac koji je namenjen vukovima, lisicama i risevima. Iako ostavljenje otrovnih mamaca nije po zakonu, ova praksa je široko rasprostranjena u zemljama poput Portugala, Španije, Kipra i Albanije, ne bi li se zaštitila stoka ili poljoprivredno zemljište ili da bi se povećala populacija divljih životinja koje se love.

Poljoprivredom protiv prirode

Povećanje zemljoradnje je najveći razlog smanjenja populacije ptica na svetskom nivou. Mehanička obrada zemljišta ne samo da uništava prirodu pretvarajući staništa u njive, već se prevelikom upotrebom pesticida brišu populacije insekata čime se smanjuje izvor hrane, a takođe se zagađuje i voda za piće. Sve ovo uzrokuje manji broj jaja koja se ležu i mogućnost da se izlegnu ptići, pored drugih zdravstvenih rizika po populacije ptica. Posledice upotrebe pesticida po ptice selice su verovatno veće za rode, ždralove, eje i sokolove, jer oni stalno prave pauze tokom selidbe da bi se prehranile.

Gubitak staništa i ljudski uticaj

Svakome je potrebna pauza, čak i pticama. Mesta za odmor su stajališta na kojima one mogu da se odmore par sati ili par dana pre nego nastave svojim migratornim putem. Seča drveća, isušivanje močvara i urbanizacija su samo neki od primera kako čovek uništava bitna odmarališta i staništa ptica, i prirodu u celini. Osim toga, svetlosno zagađenje i električni stubovi i žice dovode do smrti miliona ptica svake godine. Krupne vrste, uz to i najbrže ptice letačice, orlovi, sokolovi, rode i mišari, često stradaju od elektrokucije na nebezbednim stubovima. Ptice se često sudaraju za žicama ukoliko ne vide kablove na vreme. Labudovi, druge ptice vodenih staništa i krupne ptice koje brzo lete najčešće su žrtve.

Klimatske promene

Dobro odrediti vreme migracija je od ključnog značaja za dobru selidbu. Sa toplijim temperaturama u početku godine i sve češćim sušama zbog kojih ima manje vode, ptice migriraju ranije i stižu pre nego što im je hrana dostupna. Ovo utiče i na gnežđenje ptica, pogotovo kod onih ptica pevačica koje se hrane insektima. Povrh svega, menjanje predela i ekstremnih vremenskih uslova može značajno da utiče na stanište ptica.

Važnost BirdLife-a

Iako su pretnje velike, i dalje se može osigurati bolja budućnost za ptice selice. Brojne organizacije u okviru Birdlife partnerstva deluju širom sveta, pri svakom migratornom putu, kako bi pomogli da ptice nastave jedno od najvećih čuda prirode – migracije.

naslovna fotografija: Katarina Paunović