Iskopavanje šljunka na Zapadnoj Moravi bez odgovarajućih dozvola

Molba predsednika države predstavnicima kineske kompanije „CCCC“ da deonicu autoputa završe pre predviđenog roka dala zeleno svetlo za uništavanje prirode u dolini Zapadne Morave.

Lokalna samouprava u Čačku i JVP „Srbijavode“ su u nekoliko intenzivnih sastanaka sa kineskom kompanijom „CCCC“ dogovorili hitno iskopavanje šljunka iz korita Zapadne Morave bez odgovarajućih dozvola, a za potrebe izgradnje autoputa. Bez validne dokumentacije i projekta eksploatacije kineskom izvođaču radova stavljena je na raspolaganje imovinu građana Srbije pod okriljem međudržavnog ugovora o izgradnji autoputa od Preljine do Požege.

Podsećamo da je za potrebe eksploatacije šljunka od JVP „Srbijavode“ potrebno predhodno pribaviti: vodne uslove, projekat vađenja rečnih nanosa, dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa vodnog zemljišta sa koga se vrši vađenje, kopiju plana parcele i akt nadležnog organa o saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno akt nadležnog organa kojim utvrđuje da nije potrebna procena uticaja na životnu sredinu. Ništa od pomenutih dokumenata nije stavljeno javnosti na uvid, bar ne na zvaničnoj veb prezentaciji pomenutog javnog preduzeća.

U subotu, 8. maja, u dolini Zapadne Morave u Parmencu pojavila se teška mehanizacija sa više od 20 kamiona. Mesto gde se trenutno vrši iskopavanje šljunak samo se delimično nalazi ucrtano u Planu vađena rečnih nanosa za Zapadnu Moravu, a zainteresovana javnost još nije dobila odgovore, gde će se sve kopati šljunak, u kojim količinama i kakve će posledice ova aktivnost ostaviti na kompletan biodiverzitet.

Zabrinjava činjenica da se mesto eksploatacije nalazi u blizini rezervnog vodozahvata za pijaću vodu u Čačku, čime se uklanja šljunak koji ima funkciju prirodnog filtera vode. Eksploatacija šljunka dodatno predstavlja i opasnost po bezbednost građana jer može dovesti do poplava i ugrožavanja nasipa.

Ko su firme koje kopaju za Kineze?

Prema informacijama Koalicije organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini teška mehanizacija ima obeležja firmi Lotex group i Cemprom Preljina. Firmom „Lotex group“ formalno upravlja Ivana Pejić, ali se ova kompanija vrlo lako može dovesti u vezu sa Zoranom Popovićem, bivšim predsednikom FK Partizan i kontraverznim biznismenom iz Loznice. Popović je jedno vreme bio daleko od očiju javnosti, dok je firma Lotex group dobijala neke od unosnih poslova po Beogradu, kao što je rekontrukcija hale „Aleksandar Nikolić“ (posao vredan preko 2.000.000 E) i čuvenog kamina u njoj koji je koštao 238.008 E. U poslednje vreme Popović se u javnosti pominje kao potencijalni kupac posrnulog italijanskog fudbalskog kluba Livorno.

Vlasnik druge kompanije „Cemprom Preljina“ je Aleksandar Rakićević koga za prevare optužuju kako izvesni Dušan Stojanov, tako i golman Partizana Vladimir Stojković. Rakićević se može povezati i sa sestrom kompanijom Agrar Cemprom doo – Kačuljice, ali i  AR Cemprom doo Beograd i Virtus internacional – Čačak. Sve su manje više bile neuspešne na tržištu.

Fauna ptica toka Zapadne Morave kod Parmenca redovno se prati od 2002. godine. Ovaj deo toka karakteriše blagi rečni uspor, te deponovanje sedimenta uzvodno od brane gde se formiraju stalni i povremeni rečni sprudovi. Upravo ovi sprudovi životni su prostor sledećih strogo zaštićenih vrsta ptica koje su tu gnezde: žalara slepića (Charadrius dubius), polojke (Actitis hypoleucos) i bele pliske (Motacilla alba). Gnezdarice su evidentirane i ove godine, ne samo ranijih, a gnezdeca sezona uveliko je krenula. Na lokalitetu je zabeleženo više od 40 drugih vrsta ptica, uglavnom strogo zaštićenih. Za neke od njih, poput šljukarica (Charadriiformes) šljunčani sprudovi su vredno i nezamenjivo stanište.

Rečni sediment, šljunak i pesak, je teško obnovljiva mineralna sirovina jer je za njegovo stvaranje potreban dug vremenski period. Zapadna Morava je uzvodno od Parmenca trajno zauzdana dvema branama, te je dotok sedimenta zaustavljen, pa bi prekomernom eksploatacijom trajno moglo biti izmenjeno i rečno dno, što bi dodatno naštetilo mnogim vrstama riba koje se nalaze u toku Zapadne Morave, obzirom da je sada vreme mresta, a upravo na ovom mestu u plicacima se mresti više vrsta riba.