DVOGLED u Beogradu – o pticama, drveću i pisanju

Institut „Adam Mickjevič” iz Varšave, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Udruženje Krokodil i Udruženje građana „Bela čaplja 1165“ organizuju 9. i 11. oktobra u Beogradu interdisciplinarni program „DVOGLED – o pticama, drveću i pisanju“, u okviru posete poljskog pisca, novinara i prirodnjaka Stanislava Lubjenjskog. Program okuplja autore iz Poljske i Srbije čije se različite poetike susreću i ukrštaju kroz zajedničko interesovanje za prirodu i načine na koje je doživljavaju, posmatraju i o njoj pišu.

Razgovor naslovljen „I ptice posmatraju nas“, koji će se održati 9. oktobra u 18 časova u KROKODIL centru, otvoriće pitanja nestanka prirode u gradovima, načina na koji biljke i životinje postaju taoci političkih okolnosti, kao i uloge umetnosti u odnosu prema nauci i aktivizmu – kako umetnost može da ih podrži i dopuni, ali i da ponudi drugačiji pogled na svet i njegovo očuvanje.

Program će se baviti i posmatranjem prirode u vremenu sve manjeg neposrednog iskustva sveta koji nas okružuje, kako posmatranje postaje pokretač procesa pisanja, ali i kako pisanje može da produbi i usmeri samo posmatranje.

U okviru šetnje „Druga strana reke“, u nedelju, 11. oktobra, od 9.30 časova, učesnici će, predvođeni vodičima, imati priliku da posmatraju ptice i upoznaju se sa njihovim životom, ponašanjem i staništima. Ruta će obuhvatiti Baru Revu i levu obalu Dunava, prostore izuzetnih prirodnih vrednosti koji su deo Međunarodno značajnog područja za ptice „Ušće Save u Dunav“, a koji su poslednjih godina postali i simbol otpora nekontrolisanoj urbanizaciji. Prijave za šetnju su obavezne putem sledećeg linka.

PRIJAVI SE

Učesnici programa:

Stanislav Lubjenjski (Stanisław Łubieński) je pisac, novinar i prirodnjak-amater. Sarađivao je, između ostalog, sa „Gazetom Viborčom“ i „Tigodnjikom Povšehnim“. Autor je četiri knjige: Stepski pirat (2012), Dvanaest vrabaca u ruci (2016), Knjiga o smeću (2020) i Drugi život Crne mačke (2025). Dobitnik je nagrade „Nike“ od publike 2017. i „Politikinog pasoša“ za književnost 2025. godine. Knjige su mu prevođene na engleski, francuski, kineski i druge jezike. Vodi blog Divlja Ohota, prirodnjačke šetnje po Varšavi i emisiju „Kraljevstvo ptica“ na Trećem programu Poljskog radija. Predsednik je odbora Poljskog društva za zaštitu ptica.

Ljiljana Ilić je objavila tri zbirke poezije: Nije zabava to sve (Pesničenje, 2009), Preča posla (Edicija Najbolja, 2014) i Busen (nezavisno izdanje u saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i Bulevar Books, 2026), i jednu slikovnicu za decu: U potrazi za svetlom Aurore (Bulevar Books, 2025). Članica je organizacionog tima Pesničenja, „treninga aktivne poezije“, poetskih događaja organizovanih u Kulturnom centru Rex, i širom Srbije i regije (2009-2014). U saradnji sa umetničkim kolektivom Škart i piscem Davidom Albaharijem uredila je četiri izdanja sa poetskim i proznim prilozima autora iz cele regije Proleće/Leto/Jesen/Zima (2018/19). Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Dobitnica je najveće prevodilačke nagrade u Srbiji, Nagrade „Miloš N. Đurić“, za najbolji prozni prevod u 2025. godini (Kairos Dženi Erpenbek; Booka). Od 2023. godine radi u Kulturnom centru Beograda kao savetnica za komunikaciju i medije.

Uroš Stojiljković je završio osnovne i master studije slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radi kao menadžer komunikacija u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, gde se bavi različitim oblicima popularizacije ornitologije i uređuje Detlić, magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji. Poeziju je objavljivao u časopisima Polja, Povelja, List i na portalima Strane i Čovjek-časopis. Jedan je od osnivača nevladine organizacije Obrazovno-kreativni centar Restart gde je angažovan u radu sa decom i mladima.

Jelena Jović – predaje na Filološkom fakultetu i prevodi savremenu poljsku prozu i naučne tekstove s poljskog i engleskog jezika. Često sarađuje s Poljskim institutom u Beogradu, Jugoslovenskom kinotekom i poljskim pozorištima za decu. U časopisu Pobocza prevodila je i uređivala poljsku, srpsku i bosansku poeziju 2006-2009. godine. Na konkursu grada Vroclava kao Evropske prestonice kulture osvojila je 2016. prvo mesto za prevod romana Lubjevo Mihala Vitkovskog. Članica je istočnoevropskog književno- prevodilačkog kolektiva Rozstaje i Društva simultanih i konsekutivnih prevodilaca Srbije. Prevodila je na srpski prozu Joane Bator, Ščepana Tvardoha, Jaceka Dukaja, Jaceka Denela, Marćina Vihe, Dorote Maslovske i drugih.