belorepan
Dunavska ostrva kod Pančeva postala novo zaštićeno područje
May 16, 2019
laste
Pravila takmičenja “Domaćinstvo koje su laste izabrale” 2019.
May 29, 2019
Prikaži sve
koalicija

Predstavljen Izveštaj Koalicije 27 u Novom Sadu

Grupa organizacija civilnog društva okupljena u Koaliciju 27 radi praćenja i doprinosa pregovorima u Poglavlju 27. u utorak, 21. maja 2019. godine u Novom Sadu predstavila je svoj šesti izveštaj o napretku Srbije u pripremama za pregovore o članstvu u Evropskoj uniji u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, koji nosi naziv “Malo para, još manje muzike”.

Da  naziv izveštaja odgovara stanju u oblastima zakonodavstva, zaštite kvaliteta vazduha, vode, upravljanju otpadom, hemikalijama, zaštiti prirode, u oblasti buke, šumarstva i klimatskih promena govori činjenica da se na napredak gledalo kroz prizmu finansiranja, koje se ocenjuje kao neadekvatno potrebama, često nenamenski ali i nedovoljno korišćeno, budući da i mali obim dostupnih sredstava ostaje neinvestiran.

Prema rečima Tanje Petrović iz Mladih istraživača Srbije urušavanje kakvog-takvog sistema počelo je 2012. godine kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine, što nije sprečilo predstavnike vlasti da nastave sa prikupljanjem sredstva po osnovu “zaštite životne sredine” i usmeravaju ih u budžet. 2015. godine se Zakonom o budžetskom sistemu ukinuo namenski karakter novca koji je bio namenjen za životnu sredinu jer je tadašnji ministar finansija Dušan Vujović govorio da “ne voli obojeni dinar”.

“2016. godine osniva se Zeleni fond, koji je samo budžetska linija bez ikakve svrhe, nije operativan i ne postoje podzakonska akta koja će ga aktivirati, ali se definitivno ubijanje sistema dešava decembra 2018. godine sa zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara. Tada je ozakonjeno korišćenje novca skupljenog po osnovu zaštiti životne sredine za potpuno druge svrhe, odnosno nenamensko trošenje novca. Od ukupne sume kojom je Ministarstvo zaštite životne sredine raspolagalo prošle godine, potrošeno je svega 52,62%, što govori da mi ne znamo da potrošimo ni to malo novca koji se izdvoji za zaštitu životne sredine. Takođe, iako je formiranjem resornog ministarstva najavljeno i zapošljavanje oko 200 ljudi na raznim poslovima, to se nije desilo i vi vidite na svim nivoima ozbiljan manjak ljudi koji se bave životnom sredinom”, objašnjavaTanja Petrović.

Predviđa se da će Srbija imati mnogo problema kad je reč o upravljanju otpadom i divljim deponijama, naročito što i dalje nije doneta nova Strategija upravljanja otpadom, a stari dokument ističe ove godine. Prema mišljenju Igora Jezdimirovića iz Inženjera zaštite životne sredine, ministarstvo je imalo poprilično nejasan potez da smanji upotrebu plastičnih kesa propisivanjem jedne vrste preporuke, što je dalo efekte – ali samo u vidu smanjenja potrošnje jednokratnih kesa.

“Ostala je nedoumica – gde zapravo ide taj novac? Da li to ostaje kao bonus na profit trgovinama ili ide nekako za zaštitu životne sredine? Mi radimo sve polovično, pa tako u Novom Sadu imate i podzemne, ali i nadzemne kontejnere, jer nekako nismo sposobni da čistimo ove podzemne, a još uvek imamo sistem odlaganja otpada, umesto razvijanja ‘cirkularne ekonomije’ i upotrebe otpada kao resursa. To bi bio ozbiljan finansijski, ali pre svega politički potez i poduhvat, ali se bojim da ovde političke volje za takve stvari nema. Jednostavno, sve odluke se donose sa ograničenim rokom trajanja od oko godinu dana ili jednog mandata, niko zaista ne razmišlja da li će Srbija uspeti da ispuni neki uslov do 2025. ili 2040., jer otkud znate ko će to naslediti, kao vlast?”, kaže Jezdimirović.

On dodaje da trećina opština u Srbiji uopšte ne poštuje zakon koji ih obavezuje da mapiraju i dostavljaju podatke o količini otpada na njihovoj teritoriji, a to se dešava jer ne postoji nikakva zakonska kazna ili posledica za takvo ponašanje.

U Izveštaju je pozitivno ocenjeno potvrđivanje međunarodnih sporazuma koji definišu zaštitu ptica vodenih staništa i slepih miševa od strane Srbije, , kao i zaštita ribljeg fonda uvođenjem zabrana izlova kečige. Međutim, kako napominje Milica Radanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, u praksi se ovi zakoni ne poštuju, pa se kečiga može naći u slobodnoj prodaji i na meniju mnogih restorana.

“Srbija trenutno nema usvojenu Strategiju zaštite prirode, koja bi bila okvir za planiranje daljih koraka za unapređenje stanja u ovoj oblasti. Takođe, Srbija i dalje nije usvojila Uredbu o oceni prihvatljivosti koja predstavlja mehanizam zaštite ekološke mreže i štiti područja koja su od velike važnosti za očuvanje biodiverziteta. Kada je reč o nacionalnoj ekološkoj mreže, skupu zaštićenih područja i područja od značaja za zaštitu, za čije uspostavljanje moramo prikupiti dovoljno podataka kako bi ona po uspostavljanju bila funkcionalna, na tome u prethodnih nekoliko godina nije uradilo mnogo. Ako uzmemo u obzir da danom pristupanja Srbije Evropskoj uniji moramo imati uspostavljenu ekološku mrežu smatramo dakontinuirano sprovođenje projekata koji bi se bavili ovom temom mora biti nacionalni prioritet”, kaže Radanovićeva.

“Kad je reč o očuvanju, na primer, zaštićenih područja u Srbiji, suočavamo se sa velikim problemom očuvanja biodiverziteta iz dva razloga – pre svega, mnogi upravljači se suočavaju sa nedostatkom kapaciteta za rad, a postoje i oni upravljači koji jednostavno ne rade svoj posao valjano i tim situacijama bi nadležni organi morali da reaguju. Imamo gradnju objekata u zonama koje su zaštićene, imamo legalizaciju objekata gde to nikad ne bi smelo da bude dopušteno, a potom i izjave kako bi trebalo ukinuti režime zaštite jer nisu efikasni, čime se praktično daje legitimitet daljoj degradaciji ovih područja koja su od velikog značaja za očuvanje biodiverziteta”, dodaje Milica Radanović.

Prema rečima Milice Radanović nezakonit lov, trovanje, hvatanje i trgovina divljim pticama je drugi uzročnik nestajanja vrsta i kod nas je ovaj problem poprimio velike razmere, naročito kada je u pitanju nezakonit lov uz korišćenje nedozvoljenih sredstava i metoda što je zabranjeno kroz nekoliko međunarodnih sporazuma i domaćih zakona koji se na terenu ne sprovode. Milica ističe primer nelegalnog lova na prepelice koji se vrši uz korišćenje zakonom zabranjenih elektronskih vabilica, gde prilikom prijavljivanja ovakvih slučajeva na terenu od strane građana, uglavnom ne postoji odgovarajuće reakcija nadležnih organa, a problem se često relativizuje proizvoljnim i netačnim tumačenjem zakona onih koji bi zakon trebalo da sprovode i štite.

Civilno društvo postalo je malo aktivnije i bolje organizovano u borbi za zaštitu životne sredine, smatra Damjan Rehm Bogunović iz Fondacije Hajnrih Bel. Kako kaže, civilni sektor je shvatio da mora da bude vidljiviji i glasniji kako bi ga čula i vlast u Srbiji, ali i u Evropi, ali je volja države da uključi civilni sektor u donošenje odluka i dalje na dosta niskom nivou.

Snimak predstavljanja Izveštaja Koalicije 27 u Novom Sadu možete pogledati u nastavku vesti.

Koaliciju 27 osnovale su 2014. godine organizacije civilnog društva prvenstveno radi praćenja i doprinosa pregovorima u Poglavlju 27. Izveštaj je zajedno pripremilo osam članica Koalicije 27: Alternativa za bezbednije hemikalije, Beogradska otvorena škola, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, Mreža za klimatske akcije Evrope (CAN Europe), Centar za unapređenje životne sredine, Inženjeri zaštite životne sredine, Mladi istraživači Srbije i Svetski fond za prirodu (WWF), u saradnji sa RES fondacijom.

Izveštaj Koalicije 27 – “Malo para, još manje muzike” možete pročitati OVDE.