srce
Premijera dokumentarnog filma “Plavo Srce”
April 23, 2018
pogled
„Mountain Spirit“ zove – Poziv za volontere u Nacionalni park „Fruška gora“
May 7, 2018
Prikaži sve
blue

Nema života bez reka

Uništavanje divljih balkanskih reka mora prestati, poručeno je sa premijernog prikazivanje dokumentarnog filma „Plavo srce – borba za poslednje divlje reke Evrope“. Film će biti priakzan u Beogradu, 3. maja od 19 časova na priobalju kod Kule Nebojša. Dokumentarni film je Beograđanima približio situaciju u vezi sa hidroenergijom širom Balkana i pokazao razmere uništavanja reka i ljudskih zajednica koje žive uz njih.

Međunarodne banke ubacile su milione evra u štetne projekte koji za cilj imaju razvijanje industrije dobijanja električne energije iz malih hidroelektrana u čitavom regionu. Na Balkanu je planirano više od 3.000 razornih projekata izgradnje malih hidroelektrana kojima će biti obuhvaćene gotovo sve reke.

Ukoliko dođe do izgradnje planiranog broja malih hidrelektrana šteta koju one budu prouzrokovale biće nenadoknadiva. „Reke su krvotok naših ekosistema. Ukoliko njih uništimo, trajno oštećujemo prirodu“, pojašnjava Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i dodaje: „Najveći problem za opstanak ugroženih vrsta na svetu upravo je gubitak staništa. Sa planiranih 600 do 800 malih hidroelektrana u Srbiji, gotovo izvesno nema budućnosti za brojne reke, staništa, ugrožene vrste i lokalno stanovništvo“.

Prema rečima Ljubomira Pejčića, iz Ujedinjenih ribolovaca Srbije, vrste poput mladice, endema dunavskog sliva, ili genetski specifične pastrmke koja živi samo u rekama na Staroj planini, biće prve na udaru i njihov opstanak je neizvestan.

Svetu su potrebne zdrave reke i obnovljiva energija koja ima manji štetan uticaj na životnu sredinu. Kako poslednje divlje reke Evrope ne bi bile uništene Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Međunarodna finansijska korporacija (IFC) morale bi da prestanu sa finansiranje štetnih projekata. Izveštaj organizacije Bankwatch iz januara 2018. ukazuje na oko 727 miliona evra zajmova međunarodnih banaka za brane i hidroelektane na Balkanu.